NATO-u treba hladni rat

Zemlje članice NATO-a razrađuju planove za razmeštanje trupa u državama bivšeg sovjetskog bloka. To će faktički označiti kraj sporazuma sa Rusijom, sklopljenog posle okončanja hladnog rata, piše Sandi Tajms.

NATO i Rusija su potpisali takozvani Osnovni akt o uzajamnim odnosima, saradnji i bezbednosti 1997. godine. Brisel i Moskva su postigli sporazum da zapadne države neće razmeštati značajne vojne snage istočno od Elbe. Sada NATO funkcioneri izjavljuju da je sporazum važio dok je situacija ostajala ista i obe strane su poštovale njegove uslove. A od kako je Rusija, kako oni kažu, ”anektirala Krim”, sve se promenilo.

Samo promenila se situacija ne u martu ove godine, kada su se stanovnici Krima na referendumu izjasnili sa pridruživanje Rusiji. Još 90-ih godina, posle raspada Sovjetskog Saveza, postavilo se pitanje o smislu postojanja Severnoatlantske alijanse. Brisel je tada obećao da neće rasprostirati uticaj alijanse na istok — mada u roku od nekoliko godina u NATO su ušle skoro sve države bivšeg socijalističkog tabora, ističe zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Pavel Zolotarev.

- Tada je postalo jasno da ova organizacija teško da će se sama rasformirati. Zato što je to glavni instrument uticaja SAD u Evropi. Rusija je smatrala da kad nismo neprijatelji, sada može da se ide na zbližavanje. A Zapad u realnoj svojoj politici, bez obzira na retoriku o potrebi saradnje, iskoristio je to za širenje sfere uticaja na Istok. Ukljućujući u svoj sastav nove članove NATO-a, prvo iz bivših zemalja socijalističkog bloka, a zatim i one republike koje su nekada bile u sastavu Sojvetskog Saveza.

Prema mišljenju eksperata, kao glavni svoj zadatak severnoatlantska alijansa postavlja istiskivanje Rusije sa postsovjetskog prostora. Već niz godina NATO prilagođava svojim standardima Gruziju, sada se aktivno pozabavio Ukrajinom. Posednja je postala kamen spoticanja u odnosima Moskve i Brisela pred 17. godišnjicu potpisivanja sporazuma o saradnji, ističe ekspert Instituta za zemlje ZND Valerij Jevsejev.

- Trenutno odnosi između Rusije i Severnoatlantske alijanse su veoma komplikovani. NATO zemlje jačaju svoje prisustvo u blizini granica RF. Rusiju to ne može da ne brine. I sa ove tačke gledišta, uzimajući u obzir vrlo ozbiljno zaoštravanje odnosa između Moskve i Brisela po pitanju ukrajinske krize, treba preduzeti neke korake na smanjenju napetosti. Sa ruske strane ovakva odluka je bila usvojena. Ona je vezana za povlačenje ruskih trupa dalje u ukrajinske granice.

Prema mišljenju eksperata, glavni cilj razmeštanja NATO trupa na granicama sa Rusijom je želja da se opravda svoje postojanje. Radi toga potreban je spoljni neprijatelj. I našli su ga u Moskvi. Samo na taj način Vašington može da dokaže svojim saveznicima potrebu Severnoatlantske alijanse.

A sve je teže to dokazati. Na primer, Berlin odbija da uveća troškove za odbranu, što je tražio Brisel. Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble zalaže se protiv uvećanja vojnog budžeta Nemačke kao reakcije na krizu u Ukrajini. Prema njegovim rečima, u nastaloj sitauciji ovakav korak ne bi bio previše mudra politika. Pored toga, ministar se izjasnio protiv razmeštanja NATO trupa u istočnoevropskim državama. Šojble je uveren da će to samo zaoštriti situaciju.

Ruski predsednik ovih dana podsetio je zapadne partnere: Rusija i NATO u stvari mogli bi plodotvorno da sarađuju. Prema rečima Vladimira Putina, uvek ima gde da se ulože napori — to je i zajednička bezbednost, i zaštita od terorizma, i borba protiv prometa narkotika. Kako bi se rešili svi ti problemi, treba konsolidovati napore. A ne dokazivati ko je u svetu gazda, kao što to čini severnoatlantska alijansa.

Igor Silecki,