Avganistanski neuspeh američke politike

Mešanje SAD u unutrašnje stvari raznih država u poslednjih deset godina postalo je već neodvojivi deo spoljnopolitičkog kursa. Posebno snažno od politike Vašingtona postradao je Avganistan.

SAD odlaze iz Avganistana, ostavljajući iza sebe polurazorenu zemlju i stotine milijarde dolara, bukvalno zakopanih u avganistansku zemlju. Prema nekim podcima, ovaj rat je koštao Amerikance preko 630 milijardi. Nade da se vrati makar deo njih nema. Šta više, sam po sebi izlazak iz igre će koštati Vašington prilično. Eksperti pominju 80 milijardi dolara. Skeptici smatraju da će i to biti malo. Kako smatra direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev:

- Poslednjih godina na kampanje u Iraku i Avganistanu potrošeno je oko 80 milijardi dolara. To su ona dodatna sredstva koja su izdvajana iz budžeta SAD za vođenje ukazanih ratova. Reći da Amerikanci moraju da troše godišnje više od ukazane sume ne bi bilo ispravno. U aktivnoj fazi su bili značajni troškovi.

Politika Vašingtona u Avganistanu dovela je do tragičnih posledica po ovu zemlju i nije smanjila terorističku opanost u svetu. Za vreme boravka Amerikanaca socijalno-ekonomski položaj islamske države radikalno se pogoršao, a proizvodnja narkotika, naprotiv, uvećala se nekoliko puta, bez obzira na to što je borba protiv nje koštala američke poreske obveznike 25 milijardi dolara. Poslednjih godina promet narkotika je malo smanjen, ali situacija nije principijalno promenjena. Avganistanski heroin i dalje zapljuskuje svet. I sa tim Amerikanci ništa ne mogu da urade. Federalna služba za kontrolu narkotika Rusije izjavila je da obustava saradnje Vašingtona sa Moskvom u oblasti borbe protiv narkotika kao jedna od sankcija će samo ići na ruku avganistanskim narkokartelima. Pošto Kabul ostane praktično oči u oči sa religioznim radikalima, region treba da očekuje nove potrese.

Sistem državne uprave u Avganistanu izgrađen na zapadnim standardima takođe nije se ustalio. Aktualni režim predstavlja klimavu konstrukciju od institucija savremene demokratije koje stoje na temelju zakona plemenskog društva. Prema mišljenju eksperta Centra za proučavanje savremenog Avganistana Nikite Mendakoviča,

- Stvaranje organa državne vlasti u Avganistanu u mnogome je tradicionalni problem sa kojim su morali da se suočavaju tokom čitavog 20. veka — i u vreme sovjetskog vojnog prisustva, pre i posle njega. U socijalnoj strukturi avganistanskog društva vrlo su jake rodovske plemenske instuticije. I to veoma otežava uspostavljanje uobičajenih državnih mehanizama. Ovde se pojavljuje korupcija i nedostatak kvalifikovanih činovnika, potšo je nizak opšti obrazovni nivo. Zvaničnim državnim institucijama suprotstavljaju se plemenski zakoni i pojmovi. Avganistan će još dugo morati da rešava ove probleme.

Vašington je preduzeo vrlo mnogo da legalizuje režim Karzaja u očima lokalnog stanovništva. Posebno aktivno Amerikanci su pokušavali da usade Avganistancima svoje standarde državnog uređenja i društvenog života. Ipak svi ovi pokušaji su bili uzaludni.

Avganistanska kampanja s ekonomske tačke gledišta bila je neuspela za SAD. Ali nije to glavno. Na kraju krajeva s ogromnim sumama bi moglo da se pomiri kada bi Amerikanci dostigli postavljene ciljeve. Ali oni dolaze odatle idejno poraženi. Nema sumnje da posle 2014. godine čitav region će postati još opasniji nego što je bio pre početka američke intervencije.

Ksenija Meljnikova,