Belgijanci ponovo mućkaju ”vladin koktel”

Belgija, zemlja u samom centru EU, mesto štaba EU i NATO-a, ponovo je stupila u političke muke formiranja kabineta. Kralj Belgije Filip poručio je lideru nacionalista iz stranke Nova flamanska alijansa Bartu de Vejveru (oni su dobili najveći procenat glasova) da prouči pitanje hitnog formiranja novog kabineta. I da referiše njegovom veličanstvu o rezultatima 3. juna.

Treba reći da pobeda De Vejvera nije ni iz daleka ubedljiva. Prednost u glasovima sa valonskim socijalistima iznosila je svega 2%. Poslednji put kada je u Belgiji na izborima bio sličan raspored glasova između flamanskih i valonskih stranaka, 2010. godine, ona je postavila apsolutni svetski rekord po dužini života bez vlade: skoro godinu i po (541 dan).

Sve nevolje Belgije su u tome što je to mala evropska zemlja sa velikom ”podelom ličnosti”. Pregovori između večitih belgijskih antagonista — Flamanaca koji govore holandski (60% stanovništva) i valonaca koji govore francuski (40%) o formiranju koalicije uvek su malo predvidiv posao. Izgleda da će tako biti i sada.

Bart de Vejver nije sasvim tipičan evropski separatista. Pre nekoliko godina iz njegovog leksikona sasvim su nestali pomeni o podeli kraljevine. Umesto toga on uporno poziva na konfederativno uređenje sa širokim ovlašćenjima za regione.

Na frankofonoj polovini Belgije, istina, na takve trikove ne padaju. U politici nacionalista nema nikakve realne brige o interesima čitave Belgije, to je isti taj raspad zemlje, samo na komade, uveren je predsednik Socijalističke partije Belgije Pol Manjet. To je potpuno ignorisanje valonskih interesa, kako ekonomskih, tako i socijalnih. Nacionalisti iz Nove flamanske alijanse vodi vrlo opasnu politiku, pokušavajući da podeli Belgiju polako i neprimetno, odvaljujući od centralne vlade punomoćje za punomoćjem, kaže Pol Manjet.

- Oni se prave kao da se brinu o ekonomskim interesima Flandrije. U stvari vode ka paralizovanju čitave uprave državom. Vša politika ni po čemu se ne razlikuje od kursa radikalnih nacionalista iz Baskije ili separatista sa severa Italije. Reč je o postojanju Belgije kao države. A vaše nacionalističke parole potkopavaju osnove takvog postojanja. I pored ostalog, odvlače investitore od Belgije. Ko će ulagati u zemlju koju nacionalisti vode ka raskolu?

Treba reći da je Belgija najnetipičnija evropska demokratija. To je jedina zemlja EU gde je glasanje na izborima svih nivoa vlasti obavezno. Za nedolazak Belgijanci uzimaju od birača kaznu od 125 evra. Oni koji ponove isto mogu da budu sudski gonjeni i da dobiju zabranu da 10 godina zauzimju bilo kakvu državnu dužnost. Zemlja ima tri zvanična jezika: valonski u Valoniji i flamanski u Flandriji. Postoji i nemački — za manjinu od 70 hiljada stanovnika na jugoistoku. Zanimljivo je da su istovremeno dva zvanična jezika samo u prestoničkom briselskom regionu.

Ove godine Belgijanci prvi put u istoriji rešili su da spoje tri glasanja odjednom: izbore za Evropski parlament, federalne i regionalne izbore. To je omogućilo uštedu od 15 miliona evra. Da je ovaj novac još mogao da likvidira i vekovnu netrpeljivost — lingvističku, nacionalnu, političku, svakodnevnu i kulturnu — između Flamanaca i Valonaca, ne bi joj bilo cene. Avaj.

Andrej Fedjašin,