Međunarodni pravobranioci ne reaguju na humanitarnu katastrofu u Ukrajini

Humanitarna katastrofa na jugoistoku Ukrajine primorava stanovništvo da traži načine kako da napusti zemlju. Najveće bujice izbeglica dolaze u pogranične oblasti Rusije.

A kijevske vlasti ostavljaju svoj narod na volju sudbine – borbena dejstva se vode u stambenim naseljima, a za stanovnike nisu organizovani humanitarni koridori. Pritom međunarodne pravobranilačke organizacije situciji u Ukrajini ne posvećuju pažnju.

Rusija je preuzela na sebe brigu o ukrajinskim izbeglicama. Njih iz dana u dan ima sve više. Svakodnevno u pogranične delove Rostovske oblasti stiže oko 7-8 hiljada ljudi. To su uglavnom porodice s decom koje beže od artiljerijske paljbe, napada ukrajinske avijacije i od snajperskih metaka. Stanovnici gradove napuštaju na sopstveni strah i rizik. Ali, još je opasnije ostati kod kuće – Nacionalna garda Ukrajine bombarduje stambena naselja i bolnice, ljudi oskudevaju u lekovima, hrani i vodi. Ko može, seli se kod rođaka u druge krajeve zemlje. Ali većina ljudi za to nema ni snage, ni sredstava – mnogi su izgubili svu imovinu koju su godinama sticali. Predstavnik donjecke vlasti Denis Pušilin je zamolio Ruse da se pobrinu za izbeglice s jugoistoka Ukrajine.

- Na našu veliku sreću, odazvalo se veoma mnogo ljudi iz različitih regiona Ruske Federacije – to su i Krim, i Stavropolj, i drugi regioni. Naravno, pre svega šaljemo decu. Ali, ima perioda kad uopšte nikoga ne možemo da odvezemo. Na primer, ukrajinska vojska ne dozvoljava da se iz Slavjanska odvezu deca i trudnice koje uskoro treba da se porode. Ne znam kakvi su ljudi koji daju i izvršavaju takva naređenja.

Rusija je spremna da primi sve. U krajevima koji se graniče s Ukrajinom proglašeno je vanredno stanje. Organizovani su kampovi u kojima se izbeglicama obezbeđuju privremeni smeštaj, ishrana i najpotrebniji predmeti. Osnovan je fond za pomoć izbeglicama. S decom rade pedagozi i psiholozi. Ali bez obzira na to što se bujica ljudi koji dolaze u Rusiju iz Ukrajine sve više širi, u zoni borbenih dejstava u opasnosti ostaje još mnogo ljudi, ističe ovlašćeno lice za prava deteta pri predsedniku RF Pavel Astahov.

- Projektili već padaju u dečje ustanove. U ovoj situaciji našu posebnu zabrinutost izaziva sudbina dece-siročadi. Humanitarna katastrofa koja se dešava Ukrajini ostaje bez pažnje, bez pomoći međunarodnih pravobraniteljskih organizacija. Ne reaguju, ne stvaraju humanitarne misije, ne zahtevaju od vlade – ukrajisnka vlada ipak postoji, makar i privremena – da obezbedi humanitarne koridore. Nadamo se da će se evropske međunarodne organizacije probuditi i da će stvoriti sve potrebne uslove za zaštitu dece.

Ali, Zapad zasad pomoć obećava samo kijevskim vlastima. Između ostalog, američki predsednik Barak Obama je na sastanku s Petrom Porošenkom, koji je 25. maja izabran za predsednika Ukrajine, saopštio da postoji namera da se 5 miliona dolara izdvoji u vidu pancira, instrumenata za noćno posmatranje i sredstava za vezu. Očigledno, kako bi dželati ne samo danju, već i noću mogli da ubijaju ljude koji nemaju dovoljno hleba i lekova.

Petar Porošenko će 7. juna zvanično stupiti na dužnost predsednika i dobiće jedinstvenu mogućnost da vrati mir na ukrajinskoj zemlji. „Dok ne isprlja ruke krvlju gospodin Porošenko može da zaustavi kaznenu ekspediciju i da započne direktan dijalog sa svojim građanima na Istoku i Jugu zemlje,“ apelovao je juče predsednik RF Vladimir Putin.

Oružanu operaciju na jugoistoku Ukrajine kijevske vlasti sprovode od sredine aprila 2014. godine. Tako Kijev pokušava da uguši protestni pokret koji se pojavio kao reakcija na nasilnu promenu vlasti u Ukrajini od 22. februara.

Natalija Kovaljenko,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut