Lični podaci: na šta se može zaboraviti na internetu?

„Šamarom“ za američki internet pretraživač Google može se smatrati odluka Suda EU u Luksemburgu, u korist takozvanog prava korisnika da mogu „biti zaboravljeni“. Radi se o mogućnosti da građani mogu zahtevati od ovog ili bilo kojeg drugog pretraživača da uništi u elektronskoj bazi podataka zastarele ili podatke koji ne odgovaraju sadašnjem stanju stvari.

Povod za ovaj sudski proces je bila tužba jednog Španca koji je na internetu, sistemu Google našao podatke o sebi stare 16 godina. Konkretno, radi se o podatku iz časopisa „La Vangardia“ i prodaji kuće za dug. Španac je predao tužbu i protiv časopisa i protiv američkog pretraživača, ukazavši da konkretna informacija nije više aktuelna i da narušava njegovo pravo na diskreciju privatnog života. Španski sud je ovu tužbu objedinio sa još 180 sličnih zahteva u jedan slušaj i predao celokupnu dokumentaciju pred Sud EU, koji je doneo presudu u korist korisnika interneta i pretraživača Google .

Uzgred, ovde se javlja niz pitanja. Kako navodi švajcarski Neue Z ü rcher Zeitung odluka suda bila je neočekivana. Generalni tužilac, smatrao je nemogućim da se očekuje od Google da uništi informacije, jer bi to onda bilo narušavanje prava i sloboda interneta. Sudije su ipak na prvo mesto postavile prava pojedinca. Mnogi eksperti sumnjaju u realnu mogućnost da presuda bude izvršena. Kao prvo, ona se ne tiče provajdera socijalnih mreža, koji takođe raspolažu elektronskim arhivama i bazama podataka. Kao drugo, tražiti uništavanje ovih ili onih podataka o korisnicima mogu, kako su naveli, pri posedovanju „određenih preduslova“. Kakvih konkretno- to će se svaki put naknadno utvrđivati. Osim toga, sami pretraživači ne mogu da anuliraju izvore informacija, koje su kao takve, same web stranice. Postoji još jedan aspekt, o kojem je govorio u radio intervjuu, osnivač Internet konferencije „Republika“, Nemac Markus Bekedal:

A kako je na primer sa političarima ili javnim ličnostima, koji su, recimo bili optuženi za korupciju, potom odslužili kaznu i ne žele da imaju bilo kakve veze sa prošlim? Da li odgovara društvenom interesu ako podaci o njima budu dostupni drugim ljudima? I uopšte, tu se javlja mnogo raznih pitanja...

Bivši opunomoćeni za zaštitu ličnih podataka od strane federalne vlade Nemačke, a sada rukovodilac Evropske akademije slobode informacija i zaštite podataka Peter Šar, smatra da je odluka Suda EU važan korak na putu ka usvajanju novih zakona o zaštiti podataka, ali i „meta- poruka“ za učesnike budućih debata i nacrta dokumenata. Pitanje će biti postavljeno i pred nove zakonodavce, koji će svoje pozicije i fotelje zauzeti u Evroparlamentu, nakon majskih izbora.

Oleg Severgin,