„Usadba Jazz“: muzičari dolaze bez obzira na sankcije

Danas je „Usadba Jazz“ najveći festival u Rusiji pod otvorenim nebom, koji je na svojoj teritoriji objedinio jazz, funk, worldmusic, acid-jazz, lounge, jazz-rock, blues i druge muzičke pravce.

O tome koliko košta organizacija festivala koji će okupiti muzičare iz preko 10 zemalja sveta, kakvi problemi su morali biti rešeni zbog sankcija SAD i Evrope prema Rusiji i o tome koje ruske gradove će „Usadba Jazz“ obuhvatiti ove godine, govorila je predsednik festivala Marija Semuškina.

Festival se održava već 11. put. Šta se novo može očekivati ovog puta?

- Ove godine će biti održan festival Nju-Orleana, apsolutno bez presedana, koji smo zamislili još pre godinu dana. U Nju-Orleanu sam kao običan turista čula ogromnu količinu zanimljive muzike, bukvalno u svakom klubu. Upravo tada se rodila ideja da festival 2014. godine na neki način bude povezan s Nju-Orleanom ili da se možda naprave neki zajednički projekti s lokalnim muzičarima.

Kad sam nazvala naše partnere u američkoj ambasadi rekli su mi da zovem u pravo vreme: „I mi smo razmišljali o tome, i mi želimo takav festival.“. Eto, tako je nastao ovaj projekat. U stvari, radili smo cele godine, trebalo je naći veoma veliki novac. I našli smo ga u potpuno različitim kompanijama i fondovima. Ovakav festival košta skoro pola miliona dolara. Osim svega drugog, u pitanju su troškovi za dolazak oko sto učesnika, uključujući umetnike, igrače i kuvare.

Da li su se svi pozvani umetnici odazvali pozivu? Da li je neko odbio zbog sankcija prema Rusiji?

Kultura ostaje van politike. Imali smo samo jedno odbijanje zbog političkih razloga koje, ma kako čudno to bilo, nije vezano za američke, već za francuske umetnike. Ali smo tada prilično brzo pronašli zamenu. Ne pozivamo samo Amerikance i Evropljane. U našem programu su i Kolumbijci i Brazilci. Očekujemo oko 130 stranih umetnika, ruskih će biti oko 300.

Da li će temi Nju-Orleana biti posvećena samo jedna od scena festivala?

Da, njoj je posvećena scena „Aristokrata“. Imamo pet scena, biće filmska scena, dečja zona, postojaće veliki dizajnerski market i vrlo mnogo art-objekata. Na primer, biće objekat po tipu planetarijuma – sa zvezdanim nebom. Osim toga, planirali smo zanimljive sportske manifestacije i mnoštvo master-klasova za decu. Odnosno, ljudi će moći da dođu i da nađu ono što im odgovara. Veliki broj zanimljivih stvari praktično uzimamo niotkuda. Angažujemo ljude besplatno, njima je jednostavno zanimljivo da to rade.

Koliko gledalaca se očekuje na festivalu u Arhangelskom ove godine?

Prošle godine je bilo oko 35-40 hiljada. Mislim da će ove godine biti otprilike isto toliko. Važno nam je da sačuvamo upravo ovu publiku. Ovaj broj gledalaca je dovoljan, zato što je jedan od zadataka festivala da se ljudima obezbedi kvalitetna hrana, kvalitetna organizacija, kvalitetna infrastruktura.

Festival se održava u nekoliko gradova u Rusiji. Koji gradovi su dodati ove godine?

Ove godine festival će biti održan u četiri grada. Nakon godinu dana odsustvovanja vratili smo se u Sankt-Peterburg. U Jekaterinburgu će festival biti održan već po deseti put. Ove godine nam se pridružio Voronjež.

U kojim gradovima biste još želeli da održite festival?

Veoma bismo želeli da održimo festival u Sibiru – u Novosibirsku i Krasnojarsku. U Kazanju. Čak i na Krimu – tamo ima mnogo veleposedničkih kuća. Biće lepo ako se „Usadba Jazz“ bude održavala u mnogim gradovima.

Da li sličan festival planirate u inostranstvu, gde bi mogli da dolaze ruski umetnici?

Mnogo radimo na akviziciji naših umetnika, ali je to vezano za državnu podršku, za državnu politiku. Nažalost, džez nije prioritet. Zasad sve radimo sami, od svog novca, ali to zasad nije postalo sistematski. Organizacija festivala u inostranstvu je zaista veoma zanimljiva ideja. Ona lebdi u vazduhu, ali se zasad nije pretvorila u nešto konkretno.

Festival je prošle godine obeležio svoju desetogodišnjicu. Kako vidite narednih deset godina?

Sanjam o tome da festival ostane baš ovakav. Veoma bih želela da nas država malo više podrži, kako bismo mogli da se oslanjamo na njenu pomoć ili na pomoć velikih kompanija i da ne zavisimo od krize. Da nam kulturna i društveno-politička klima zaista omogući da činimo ono što želimo da činimo. Znamo kakav efekat i rezultat to daje. Da bude što je moguće više zanimljive saradnje ruskih i stranih muzičara, da se granice što manje primećuju. Zapravo, to i jeste cilj festivala.

Valerija Mišina,