Kišinjov staje na kijevske grabulje

Krajem juna Kišinjov planira da potpiše Sporzum o asocijaciji i trgovini sa EU.

Kao i Ukrajina, Moldavija ne poseduje razvijenu proizvodnju, kao i susedna zemlja, ona nema šta da ponudi Evropi; kao i Ukrajinci, Moldavci ne mogu da izdrže konkurenciju na evropskom tržištu rada. Ipak, zvanični Kišinjov najverovatnije će učiniti odlučan korak, računajući očigledno na neke druge povlastice.

Što se tiče rusko-moldavskih ekonomskih veza, u vezi sa evrointegracionim planovima Kišinjova oni zahtevaju revidiranje. To se tiče između ostalog izmene trgovinskog režima, što može negativno da se odrazi na obime trgovine. Pored toga, RF može da ukine povoljni režim za moldavske migrante. U celini, sporazum o pridruživanju Moldavije EU negativno će se odraziti na ekonomske odnose Kišinjova i Moskve. Negativne posledice će posebno biti osetne u Moldaviji, pošto Rusija zauzima 18% u obimu moldavskog uvoza, dok udeo Moldavije u izvozu u Rusiju iznosi svega0,2%. Ipak Rusija ispoljava primetnu zabrinutost. Za izradu novih kompromisa u Kišinjov stiže zamenik ministra inostranih poslova Rusije Grigorij Krasin. Prema njegovim rečima, Moskva je uverena da Moldavija ima pravo na samostalnu spoljnopolitičku liniju. Ali Moldavija je za Rusiju blizak i značajan partner, pri tome to se tiče svih sfera: i političke, i ekonomske, i kulturne, i duhovne. Zato je ošti zadatak danas, kako je rekao zamenik ministra, to da se maksimalno smanje potencijalne negativne posledice.

Asocijacija Moldavije sa Evropom može da poljulja i političke osnove same moldavske države. Govori moldavski dopsinik Glasa Rusije Sergej Cukanu.

- U južnoj moldavskoj autonomiji Gagauziji već u počeli da dižu glasove radikali da Gagauzija posle potpisivanja treba da proglasi nezavisnost i da istupi iz sastava Moldavije. To može da se desi na toj osnovi što je u moldavskom ustavu potvrđena tačka o pravu Gagauzije na izlazak u slučaju da Moldavija izgubi suverenitet. Gagauski radikali pokušavaju upravo tako da protumače predstojeće potpisivanje sporazuma o pridruživanju EU.

Što se tiče Pridnjestrovlja, tu je sve složenije, tu je situacija vrlo pikantna. U protekle dve decenije formiran je izvestan status-kvo kod stanovnika Moldavije i nepriznatog Pridnjestrovlja. I da ne postoji nešto poput carine i mirotvoraca na Dnjestru, niko ne bi shvatio da je Moldavija podeljena. I mada su fotografije prvih lica Pridnjestrovlja postavljene pred komesarima policije u Kišinjovu na panoima sa posebno opasnim kriminalcima, pridnjestovski lideri slobodno dolaze u moldavsku prestonicu, između ostalog u privatne posete.

Tako da u pogledu Pridnjestrovlja može da se govori o imitaciji borbe protiv separatizma. Aktualno stanje odgovara izgleda svima — i Kišinjovu, i Tiraspolju.

Između ostalog, zamenik ministra inostranih poslova Rusije Grigorij Krasin iz Kišinjova će se uputiti u Tiraspolj kako bi održao konsultacije sa rukovodstvom Pridnjestrovlja i sastao se sa ruskim vojnicima koji tamo vrše mirovnu misiju. Bez obzira na to što je u Pridnjestrovlju usijanje strasti manje nego u Gagauziji, treba imati u vidu ruski mentalitet stanovnika ove nepriznate republike: na primer, 95% informacija građani Pridnjestrovlja dobijaju upravo na ruskom, a deca se školuju po ruskim standardima. Tako da evrointegraciono raspoloženje Kišinjova skoro sigurno će se provocirati jačanje centrifugalnih tendencija u tom, nekada s teškom mukom zamrznutom kriznom žarištu.

Uopšte Kišinjov, ma kako to bilo tužno, staje na kijevske grabulje. Svoju grešku ponavlja i EU, koja nepromišljenom politikom deli zemlju na delove, dovodeći je pred izbor za koji Moldavija još nije spremna.

Sergej Duz,