Ruska diplomatija o deeskalaciji u Ukrajini

Rusija nastavlja aktivne konsultacije sa stranim partnerima o izlasku iz oštre krize koja je Ukrajinu dovila na ivicu egzistencije. Ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov razmotrio je moguće puteve rešavanja problema sa rukovodstvom Finske. Iz Helsinkija on direktno odlazi u Sankt-Peterburg gde je zakazan susret sa nemačkim i poljskim kolegama.

Prema mišljenju ministra inostranih poslova Nemačke Franka Valtera Štajnmajera, najoštrija faza konflikta oko Ukrajine je najverovatnije već prevladana, ali do završetka je još daleko. Pri tome u ukrajinskoj krizi ima svega što značajno otežava proces mirovnog regulisanja: istorijski odnosi, geopolitički refleksi, visoki potencijal agresije, nacionalistički impulsi, ekonomska destabilizacija i politički podeljena zemlja — smatra Štajnmajer. Ali nedavni događaji — uspešni predsednički izbori u Ukrajini, prisustvo ruskog ambasadora na inauguraciji Porošenka i sastanak ruskog i ukrajinskog predsednika — ulivaju Nemcu izvesnu nadu.

Upravo zato Nemačka polaže ogromne nade u sastanak Lavrova sa Štajnmajerom i ministrom inostranih poslova Poljske Radekom Sikorskim. Ove nade dele i druge evropske prestonice. Ruska diplomatija po ko zna koji put drži u rukama ključeve stabilnosti na kontinentu. I treba podvući da razumni političari na Zapadu u mnogome dele prilaze Moskve problemu.

Drugu tačku gledišta ima Varšava. U kontekstu ukrajinske krize ministar inostranih poslova Poljske više puta se izjašnjavao protiv stava RF. On je istupio protiv prodaje francuskih nosača helikoptera Mistral Moskvi. Sikorski je takođe tvrdio da u njegovoj zemlji treba da prisustvuje uvećani kontigent vojnika iz SAD i Evrope. Između ostalog, Varšava će izgleda morati da sluša mišljenje Berlina o tome da Evropa nije zainteresovana za izolaciju Rusije. Zato ima mnogo šansi da će u toku predstojećeg trostranog sastnka ministri naći nove, optimističnije varijante od aktualnih.

A o rezultatima posete ministra Lavrova Finskoj, gde su njegovi sagovornici bili šef finske diplomatije Eriki Tuomioja i predsednik zemlje Sauli Ninistjo, već može da se govori sa optimizmom. Ministar inostranih poslova Rusije u komunikaciji sa štampom podvlačio je konstruktivnost ove posete:

Što se tiče Ukrajine, koja je bila glavna tema na pregovorima, uz ve nijanse imamo jedinstveni stav o tome da zajednički imenilac jeste ženevska izjava od 17. aprila i mapa puta švajcarskog predstavništva OEBS-a, pripremljena na osnovu nje. Ovi dokumenti otvaraju put ka regulisanju situacije, počev od prioritetnih koraka na prekidu nasilja i organizaciji inkluzivnog opšteukrajinskog dijaloga, duboke ustavne reforme uz uvažavanje interesa svih političkih snaga i regiona Ukrajine.

Zanimljivo je da neki eksperti kao jednu od varijanti postkrizne budućnosti predlažu finski model. To nije novi termin. U vreme hladnog rata on je označavao politiku koja se gradi na neutralitetu, odustajanje od pridruživanja NATO-u, pokušaj da se postane svojevrsni most između Istoka i Zapada, potpunu podršku zapadnih vrednosti i pri tome uz poštovanje interesa istočnog suseda. Bez obzira na to što mnogi analitičari sumnjaju u primenjivost finskog političkog modela na ukrajinskoj teritoriji, pristalice sličnog razvoja događaja nalaze izvesne paralele. I Finska, i Ukrajina u suštini predstavljaju odlomke nekada ogromnih država. Obe zemlje imaju pitanje dva jezika, samo Finci su ga odavno rešili — državni jezici kod njih su finski i švedki (mada poslednji govori manje od 6% stanovništva).

Uporedna analiza se može nastaviti. Indikativna je replika ministra Lavrova na konferenciji za štampu u gradu Turku: on je izrazio nadu da će Ukrajinauspeti da postne faktor koji ne deli Evropu i Rusiju, već kao finska u vreme hladnog rata izvesni most. Faktički ove reči ministra Lavrova znače da geopolitičke analogije između Ukrajinske i Finske povlače i u Moskvi.

Najvažnije je ne terati Ukrajinu da se raspoluti između Zapada i Istoka. Ukrajinske socijalno-političke realije su mnogo složenije nego što se to vidi iz Vašingtona i Brisela, koji su već počinili mnoštvo katastrofalnih grešaka u procenama situacije, konačno provociravši građanski rat. Greške treba da budu ispravljene što je moguće pre, dok raspad ukrajinske dražvnosti nije poprimio nepovratni karakter.