Južni tok kao taoc: EU rešila da kazni Rusiju

Ko je u Evropi gazda? Ako je ranije neko i imao iluzije povodom samostalnosti Starog Sveta, danas su se one rasejale konačno. Američki političari putuju u Evropu kao na posao: u Briselu naredbe razdaju, šetaju se po ukrajinskim majdanima, u Savetima bezbednosti ”nezavisnih” država zasedaju.

Sada evo senatori na čelu sa ozloglašenim Džonom Mekejnom na jedan dan su trknuli iz SAD u Sofiju: bilo je potrebno kritikovati bugarskog premijera zato što ne sluša Evropsku komisiju i gradi Južni tok. I odmah je gospodin Orešarski poslušao: sve radove je obustavio.

Glavni cilj Južnog toka je diverzifikacija isporuke ruskog gasa u Evropu. Ako ga izgrade — nikakve ukrajinske vlasti sa svojim neplaćanjem, krađom i prošnjom neće omesti plavo gorivo da bez prepreka teče u zemlje EU. Ispada da je Evropa sama sebi neprijatelj, ne vidi sopstvenu korist? Vidi, samo tu je umešana politika, kaže ekspert Instituta za slavistiku RAN Ana Filimonova.

- Iza ovih dejstava stoje SAD. Poslušni provodnik je evropska birokratija koja zaseda u Briselu i koja se tradicionalno ne orijentiše na interese evropskih zemalja. Sasvim je nejasno ko sedi u tim evropskim institucijama, čijim interesima se rukovodi. To je takva antinacionalna elita — mi najčešće ne znamo čak njihova imena, oni su skriveni od široke javnosti i donose odluke u interesima transnacionalnih korporacija.

Između ostalog, bugarska energetika zavisi od ruskog gasa na 85%, pa i za Srbiju Rusija je glavni isporučilac. Alternativnih izvora nema. Tranzit preko Ukrajine nosi ogromne rizike, a Trasjadranskih gasovod koji obećavaju SAD postoji samo na papiru. Pa i rezerve azerbejdžanskog gasa mogu da pokriju samo 3% obima potrebnog Evropi. I Južni tok u tim uslovima spasava situaciju.

Ali Vašington nema strpljenja: Beloj kući se čini da treba kovati gvožđe dok je vruće. Situacija je za to pogodna: krizu su priredili u Ukrajini, čitava Evropa liči na uznemirenu košnicu. A to su stigli i izbori za Evropski parlament, sastav Evropske komisije može da se promeni, ističe profesor Sofijskog univerziteta, doktor ekonomskih nauka Nina Djulgerova.

- SAD se bore za to da u kratkom roku reše najvažniji zadatak za sebe: da iskoriste stari sastav evropske komisije kako bi ograničile i ako bi mogle odgurnule Rusiju sa energetskog tržišta EU. Zato što krajem septembra, u oktobru, kada se završi ovaj proces imenovanja u EU u Briselu, za SAD će biti mnogo teže.

A zašto je Americi potrebno da istisne Rusiju sa evropskog energetskog tržišta, objasnio je sam Barak Obama. Predsednik ”imperije dobra” obećao je da će zaliti Evropu američkim gasom iz škriljaca. Istina, vrlo skupim. Ali zato sa znakom američkog kvaliteta. I to je tačno -treba ove plodove revolucije gasa iz škriljaca negde plasirati. Tim pre što uskoro, kako sanja Obama, ukrajinska nalazišta će moći da zgrabe.

Ali nećemo sve prebacivati na jadne Amerikance. Evropa takođe voli da hvata žar tuđim rukama. Prema mišljenju analitičara, sada Brisel na sve načine pokušava da nametne Moskvi svoj model Južnog toka. Tačnije, u skladu sa stavovima Trećeg energetskog paketa Evropa želi da Rusija izgradi gasovod od svojih sredstava. Ali da preda upravu evropskog regulatoru koji će rešavati ko i kojim obimima će isporučivati gas kroz cev. Vrlo evropski: i ribu da pojedu i u vodu da ne uđu. Samo Brisel nije uzeo u obzir: Moskva odavno tako ne igra. I želimo da podsetimo, evrogospodo: zima se približava...

Igor Silecki,