Treći energetski paket rizikuje da ostavi Evropu bez gasa

Treći energetski paket EU postao je pravi kamen spoticanja između Rusije i Evrope. Od trenutka usvajanja dokumenta 2009. godine vode se sporovi o budućnosti projekta Južni tok. Evropa apeluje na energetsku zavisnost, a Gasprom na sporazume sklopljene pre izlaska zakona. Jedini način da se reši situacija jeste da se nađe kompromis, smatraju analitičari.

Energetska zavisnost i razdvajanje uloga. To su glavne pretpostavke Trećeg energetskog paketa. Ona zabranjuje da se poseduju magistralni gasovodi, da se njima isporučuje gas i prodaje evropljanima. Prema mišljenju Evropske komisije, ovaj zakon će povećati konkurenciju, omogućiti da na tržište izađu novi faktori i smanjiće cene energije. Evropljani bi hteli što bolje. Ali ispada kao i uvek. Na papiru liberalizacija deluje sasvim ubedljivo, ipak principe Trećeg energetskog paketa je praktično nemoguće realizovati, kaže vodeći ekspert Saveza naftnih i gasnih industrijalaca Rusije Rustam Tankajev.

- Shema ne uzima u obzir da je glavni isporučilac Evrope Gasprom. A ovaj isporučilac je vertikalno integrisana kompanija. Tačnije on istovremeno dolazi do potrošača. Sitni isporučioci nisu u stanju da izgradnje sopstvene krupne gasovodne sisteme. Oni jednostavno nemaju za to novca ni kreditnih mogućnosti. Zato takva idealistička varijanta koja je propisana u Trećem energetskom paketu u stvari ne može da bude realizovana nigde.

Eksperti ističu da pod takvim uslovima graditi gasovod znači raditi na svoju štetu. Uz to nema kompanija koje bi mogle da ispune cevovod neophodnom količinom gasa, govori rukovodilac ekonomskog departmana Instituta za energetiku i finansije Marsel Salihov.

- Očigledno je da osim Gasproma to niko ne može da uradi. Neslaganja povodom Trećeg energetskog paketa, njegove realizacije, i isključivanje Južnog toka iz tih principa, osnovna su neslaganja između Gasproma i Evropske komisije.

Postoji način da se zaobiđe čuveni zakon na kojem insistiraju pravnici ruskog gasnog holdinga — vremenski. Radi se o tome da su sporazumi sa mnogim zemljama Evrope prek kojih će proći Južni tok bili potpisani još pre pojave Trećeg energetskog paketa. Ipak mnogobrojni pregovori za sada nisu doneli rezultate. Između ostalog, iskustvo pokazuje da takva varijanta razvoja događaja nije isključena, smatra direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov.

- Svi veliki gasni projekti koji su bili realizovani ili se realizuju sada u Evropi, svi su dobili izuzetak iz Trećeg energetskog paketa. Njegove norme su propisane tako da vlasnik gasa ne može da investira u sistem za transport gasa. To treba da čini drugi investitor. A takvi se ne nalaze, zato što je u Trećem energetskom paketu uračunata vrlo niska norma rentabilnosti.

Ublažavanje odnosa prema Južnom toku pojavilo se, ma kako ti bilo čudno, hlađenjem odnosa Gasrpoma i Ukrajine. Shvatajući da je politika politika, ali na kraju Evropa rizikuje da ostane bez gasa, Evropska komisija je ublažila ton. Sada je Južni tok ponovo postao važan za EU, istina, do isključivanja projekta iz Trećeg energetskog paketa za sada stvar nije došla. Ali spremnost Evropske komisije da nastavi pregovore o Južnom toku znak je da će pre ili kasnije Evropa biti spremna na ustupke, a to će omogućiti stranama da nađu kompromis, uvereni su eksperti.

Tatjana Golovanova,