Ratne trube u gradu valcera

Oštar um i natprosečne diplomatske veštine bile su neophodne za delikatno diplomatsko mesto u Beču pre Prvog svetskog rata. Jovan Jovanović Pižon, sa iskustvom koje je stekao službovanjem u Atini, Sofiji, Kairu i na Cetinju, bio je logičan izbor Kraljevine Srbije.

Istoričarka Mira Radojević za Jutarnji program RTS-a kaže da su i njegove diplomatske veze, poznanstva, kao i karakterne osobine, bile presudne za donošenje takve odluke.

"Svi savremenici sećaju se Joce Jovanovića Pižona kao jednog retko odmerenog čoveka, dostojanstvenog, gospodstvenog držanja. Da upotrebimo jedan izraz tog vremena, koji su upotrebljavali i njegovi prijatelji: on je bio neuzbudljiv. Što će reći, nije se dao lako povoditi za dramatičnim događajima, nego je čak i u najkritičnijim trenucima uspevao da sačuva hladnokrvnost."

Diplomatske veštine koje je učio od Nikole Pašića, Milovana Milovanovića, ali i poznavanje nekoliko svetskih jezika, omogućili su mu brojne susrete i pregovore sa ministrima Austrougarske.

Razgovori sa Leonom Bilinskim, ministrom finansija, zaduženim i za poslove Bosne i Hercegovine pred atentat u Sarajevu, bili su od velike važnosti.

Istoričarka Mira Radojević objašnjava da je Jovanović pokušavao dva puta da upozori Bilinskog da može doći do inicidenata u Sarajevu.

"Činjenica je da je put Franca Ferdinanda u Sarajevo planiran upravo na jedan od najvećih srbskih praznika, a s obzirom na atmosferu koja je postajala u Bosni i Hercegovini, ta odluka nije bila dovoljno promišljena. Mogao bi i neki metak koji će biti ispaljen tokom tih manevara u vreme njihovih održavanja i da ne bude ćorak, odnosno da bude ubistveni, jer je situacija u Bosni toliko uzavrela," objašnjava Radojevićeva.

Posle atentata, tokom julske krize, Jovan Jovanović održava redovnu telegrafsku perpisku sa Nikolom Pašićem. U telegramima i izveštajima, opisuje događaje u Beču posle atentata. Navodi i kakvi su stavovi austrougarske vlade i tendencija njihove štampe da za atentat okrive Srbiju.

Jovanović je izveštavao Beograd i o demonstracijama koje su se dešavale ispred srbskog poslanstva u Beču, nakon što je on istakao srpsku zastavu na pola koplja u znak žalosti kada su dovezena tela Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije u Beč. Pisao je i o revoltu koji su tada pokazali građani Beča koje je policija sprečila da naprave štetu poslanstva" objašnjava istoričar Aleksandar Marković

Jovanović obaveštava i o protestima austrijskih studenata koji traže da se Srbima zabrani upis na Bečki univerzitet, ali i o stanju na berzi i velikom padu deonica.

Dokument iz Arhiva Srbije

(Uvećani prikaz)

"Posle ultimatuma koji je predat 10, odnosno 23. jula 1914. godine, sutradan on telegramom izveštava:

"Večeras se vojska upućuje na jug, jer veruje se da se naš spor ima samo ratom raspraviti. Za slučaj prekida odnosa molim pošaljite uputstva i za činovnike novac."

Srbski ambasador u Beču naknadno će podneti i izvešataj srbskoj vladi u kome podrobnije opisuje atmosferu u Austrougarskoj pred objavu rata.

- Do kraja juna činilo se da se celokupno pitanje sarajevskog zločina normalno razvija. Međutim, početkom jula dogodila se promena što se tiče pitanja posledica sarajevske afere. Nije bilo opipljivih dokaza da je došlo do radikalne promene, ali je bilo izvesnih nejasnih indicija i simptoma koji su ukazivali na postojanje nekih skrivenih namera. Pre svega, bečka i budimpeštanska štampa, u skladu sa instrukcijama koje je dalo Ministarstvo inostranih poslova, prestala je objavljuje izveštaje o sudskoj istrazi o sarajevskom zločinu. Štampa je takođe počela da celu stvar prikazuje kao pitanje koje se mora rešiti isključivo između Srbije i Austro-Ugarske - u krajnjem slučaju ratom. (Kompletan Jovanovićev izveštaj pogledajte ovde)

Po izbijanju rata, Jovanović se vraća u Srbiju i do 1916. godine radi kao pomoćnik Nikole Pašića u Ministrastvu inostranih poslova. Godine 1930. se penzionisao i na opšte iznenađenje osnovao Zemljoradničku stranku.

"Nije imao ništa od onih osobina koje bi ga kvalifikovale kao dobrog narodnog tribuna, čak su se i njegovi prijatelji šalili kako on vodi seljačku stranku  a ne zna šta su naćve. Desilo se nešto neočekivano – jedan takav čovek se strašno dopao seljacima."

Jovan Jovanović je šest puta biran za narodnog poslanika. Pokazao se i kao izuzetno sposoban političar. Njegov britki um, odmerenost i veština pregovaranja ostali su zapamćeni u srbskoj diplomatiji.

Biljana Bojković,