Ščecin ponovo u epicentru dešavanja

NATO-pakt žuri da iskoristi krizu u Ukrajini radi maksimalnog približavanja svojih struktura granicama Rusije. Kako je izjavio glavni komandant Ujedinjenih oružanih snaga NATO-a u Evropi američki general Filip Bridlav, alijansa proučava pretvaranje poljskog grada Ščecina u najveću bazu u Istočnoj Evropi. Konačno to pitanje može da bude rešeno na predstojećem u septembru samitu NATO-a u Velsu.

U posleratnoj Pogljskoj Ščecin je postao tipični grad-luka, važan centar petrohemije i mašinogradnje. Međutim, ispalo je da vojne strasti oko njega i dalje traju. Uporna želja SAD i NATO-a da približe vojne strukture alijanse ruskim granicama ponovo preti stanovnicima poljskog grada pretvaranjem u taoce geopolitičkih igara. General Bridlav obećava im razmeštanje novih vrsta naoružanja i borne tehnike, skladišta vojne municije, zaliha goriva i drugih objekata, koji nikako ne doprinose bezbednosti običnih građana, međutim, realno ugrožavaju ekologiju Baltičkog mora, ujedno i jezera Dombe, koje se nalazi blizu. U tretiranju generala Bridlava to znači primaknuti resurse NATO-a bližu Istoku, ali u praksi takve akcije tradicionalno stvaraju opasnost destabilizacije čitvog regiona, - podsetio je u razgovoru s Glasom Rusije ekspert ruskog analitičkog centra Fond strateške kulture Andrej Arošev.

- Takve akcije negativno utiču na situaciju u ovom regionu. Iz iskustva znamo da uvođenje američkih jedinica na važne tranzitne i komunikacione puteve ima protivrečne posledice po bezbednost u odgovarajućem regionu.

Mora da se prizna da stratezi NATO-a pokušavaju da ublaže „deža vi“ od svoje politike u poljskom pravcu novim obrazloženjima. Činilo bi se, to je bilo nedavno – diskusije o razmeštanju u Poljskoj batarija američkog sistema PRO, stvaranju odgovarajuće infrastrukture, ujedno isključenju rejona baze iz kontrole poljskih vlasti. Onda su se SAD i NATO pozivali na argumente opasnosti od mitskih iranskih raketa. Još i s nuklearnim bojevim glavama.

Jasno je da takvi argumenti danas ne deluju – naročito u uslovima aktiviranja pregovora međunarodne zajednice s Teheranom. I pretnja Moskve da će adekvatno odgovoriti verovatno je takođe delovala. Međutim, strateški cilj vojnog prisustva na zapadnim granicama Rusije alijansa nije skinula sa dnevnog reda. Danas se radi njenog obrazloženja koristi situacija u Ukrajini – zemlji, koja nije članica NATO-a, koja bi potpadala pod delovanje petog člana Severoatlantske povelje o kolektivnoj odbrani. Pored toga nema sumnje da upravo buduća vojna infrastruktura u Ščecinu može da postane sastavni deo brodskog sistema PRO Idžis, koji SAD nameravaju da razmeste duž pomorskih granica Rusije. Sa tog gledišta akcije Vašingtona objektivno stvaraju opasno žarište vojne zategnutosti, - istakao je u razgovoru s Glasom Rusie direktor Centra društveno-političkih istraživanja Vladimir Jevsejev.

- U takvoj situaciji Rusija mora da traži da brodovi, opskrbljeni sistemom Idžis, ograniče sferu svoje delatnosti. U tom smislu nema objašnjenja prisustvo brodova, opskrbljenih tim sistemom, u severnim morima.

Vredi da se podseti da je poslednjih godina Poljska već bila u epicentru međunarodnog skandala zbog svoje težnje da maksimalno servisira interese SAD. Nedavno je Evropski sud za ljudska prava priznao je Poljsku krivom u predmetu „tajnog zatvora CIA“ na njenoj teritoriji. Sud je presudio da su poljske vlasti prekršile konvenciju za ljudska prava.

Petar Iskenderov,