Rezultat iznad svega

Obaveštajne službe SAD razvijaju se isto tako naglo kao što se razvijala kompanija Apple posle nastanka prvog IPhone. Raznovrsnost metoda obaveštajnih resora preneražuje. Među njima se naročito i izdvajaju mučenja, naprimer, u Gvantanamu, ili već zatvorenom Abu-Grejbu. Specijalni zatvori, obaveštajni centri, koji se praktično nalaze u svakom kutku sveta – izgleda, od "Velikog Brata" ne može da se sakrije, ni da se suprotstavi njegovom pritisku.

Ko, kuda/odakle i radi čega? Vašington, kao niko drugi može da nađe odgovore na sva postavljena pitanja. Ko sve ne traži od SAD promenu metoda praćenja! Međutim, kao što se kaže, kad imaš čir, kasno je da piješ lekovitu vodu. Takve molbe uzimaju u obzir samo izabrani pripadnici američkih specijalnih resora. Međutim, oni prilaze tom poduhvatu temeljito. Jedan od poslednjih je Edvard Snouden, zbog čijih raskrinkavanja su ANB SAD ipak obuhvatile reforme.

Neprihvatljive akcije SAD izazivaju talase negodovanja, ali dalje od galame u štampi stvar ne odlazi. Međutim, Vašington uz tu galamu i dalje gradi obaveštajne centre u različitim delovima sveta, usavršava tajne programe, - kaže potpredsednik Centra modeliranja strateškog razvoja, glavni urednik časopisa Federal Grigorij Trofimčuk.

- Takav način ponašanja SAD u oblasti globalne špijunaže ili elektronskog praćenja svedoči da se SAD ne obaziru ni na čije mišljenje. Odnosno, one osećaju da su prošle neku crtu u svom razvoju, jačanju svoje moći, kada one, grubo rečeno, mogu a da nikog ne pozdravljaju u čitavom svetu. Što više, stavove SAD učvršćuje stav njihovog saveznika EU, sad oko 30 zemalja, koje prihvataju takav stav SAD, čak iako su svesne dokaza i postojanja dokumenata da njihov glavni saveznik ih faktički špijunira. Neke izjave, slabi pokušaji takvih izjava od strane EU ne menjaju situaciju, dok nekorisnost njihovih pokušaja još više aktivira SAD u smislu praćenja EU i čitavog sveta.

Praćenje nije jedini metod SAD. Vašington se specijalizuje i na specijalnim zatvorima. Svetska zajednica je čula o krvavim torturama zatvorenika u Gvantanamu i Abu-Grejbu. Spisak nastavljaju logori CIA u Poljskoj, Rumuniji, Litvaniji i dalje – prema dugačkom spisku. Stvar je o ceni odredišta, smatra direktor Centra strateške konjunkture Ivan Konovalov.

- Za sve takve akcije: zatvore, uhapšene "teroriste" na teritorijama zemalja dobro plaćaju. Zato i poljska, i rumunska vlada, i vlade drugih zemalja izlaze u susret CIA i drugim specijalnim resorima. Osim toga, to, bezuslovno, svedoči o posebnim odnosima, naprimer, Rumunije ili Poljske s SAD-ama, za te zemlje je kritički važno: da razmatraju SAD kao svoje direktne partnere. S druge strane, postoje zemlje, gde to ne može da se primeni, gde javnost prati situaciju. To, što CIA i drugi američki specijalni resori prevoze uhapšene teroriste u treće zemlje – postalo je poznato javnosti, zato što se to ne u svim tim zemljama pozdravlja od strane društva.

Eksperti ističu da najbliži partneri SAD prosto nemaju resurse za protest, dok Vašington, naprotiv, ima mnogo različitih poluga, uz čiju pomoć on pruža pritisak, pre svega na ekonomiju svojih takozvanih saveznika.

Diana Goršečnikova,