FESTIVAL POEZIJE BARAJEVO 2014 . GODINE PRVO MESTO ZA RODOLJUBIVU POEZIJU OSVOJILA JE SLAVICA JOVANOVIĆ IZ MAČVANSKOG PRNJAVORA ZA PESMU : ZAVIČAJ OD JASNOVIDA

 

FESTIVAL POEZIJE BARAJEVO  2014 . GODINE

PRVO MESTO ZA RODOLJUBIVU POEZIJU OSVOJILA JE 

SLAVICA JOVANOVIĆ  IZ MAČVANSKOG  PRNJAVORA

ZA PESMU :

ZAVIČAJ OD JASNOVIDA


Moje su pesme iznikle iz kamenja zavičaja mog,
tamo gde moja majka mesi  hleb od Nebeskog Brašna ,
iz čvornovatih ruku praočeva  iznikla vinova loza ,
svako ko se divi zavičaju tuđem , ostaje neprobuđen ,
pesma mi prerodila i preporodila
i  svaki impuls moga srca nebo osluškuje ,
zajedno dišemo, osećam mu dah,
taj   zvezdani titraj i  prepletaj,
kad Zornjača se pojavi , neko ostaje, neko odlazi
i tad su ptice , putokazi , putokazi ...

Kao čovek na samrti , što  ostavlja u nasleđe
sinovima oranice, pehar vina i komad česnice
i pesničke testamente ,  jata  koja nebom jezde ....
 U rodnom kraju   ozareni, navikli na anđeoska lica ,
na stihove poniklice,  pesmodare, pesmopoje ,
izvorišta  i ognjišta  ,
svako jutro  žitorodno , samorodno, čudotvorno,
svetilišta   iznikla su iz  zgarišta ,
Izvorniku i Nebo se obraća
čuvarica rodne grude , sad  postade i Zornjača ,
Uvek se neko  vraća, a neko  odlazi
 i zvezde su postale  putokazi, putokazi....

Neotvoreni testamenti, ko neiznikli trolisnik ,
iznikne mi ivančice cvet , na vrhovima planinina ,
gde je hranilište orlovima mesečina
i mojim ispruženim dlanovima potrčim bosonoga,
 praskozorjima detinjstva....
Na geografskoj karti, samo je zemlje   grumen
i grafolog otkriva tajnu mog rukopisa
i sa tabana čita stihove koje sam pisala
po svetoj zemlji koračajući ...
I vazdušna opasnost  kad je na  snazi ,
uvek neko ostaje, a neko odlazi ,
ruševine manastira, su putokazi....

Pulsira  srce  osokoljeno, kad se susretnu pogledi,
munja na munju, grom na grom kad udari,
ognjištu mog verenika dolazim ,
tad i najglasnija pesma postaje  bezglasna ,
kažiput mi zavičajna reka , koju vetar zatalasa
i čamdžije  dalekog vremena,
čekaju u čamcima  svitanja u  budućnosti preobučena.
Iz stopala mi  korenje niče, Zornjačo, Izvorniče !
Pesmo izvornice ....
I nije istina da tim putem niko ne prolazi,
tu su oči  naših majki  bukvari i neprolazi....


Zavičaj od jasnovida, bagremov med mi na usnama ,
nektar snoviđenja , tebe je babica  na svet donela,
korak ti Severnjača, bez tebe tragovi su nespokojni
Usud su vremena i ponor i prvorod,
eliksir blagosti ,
čak i onda kad ti je ožiljak od  noža ispod grkljana urezan ,
ti letiš nebeskim prostranstvima
i nijedan radar otkriti ne može
putanje tvog nalazišta magnetita....
Rodna grudo moja, namagnetisana  božurima ....

Klanjam ti se.... Nepokoreno ognjište moje
u ledenim noćima ti si grudva,
koja se skotrlja i lavina postaje,
planina  gde ispod ledenog brega
u nedrima vulkan je skriven
i žeravice erupcije ....
Kad tad užarena lava prekriće   one,
što bi da mi ukradu Izvorište....


Zvezdanom Magistralom u zavičaj se dolazi,,
do svete zemlje vode, krajputaši putokazi....
A kad bi ostala bez rodne grude,
kako bi u oči oči gledala ljude....

Zavičaju od jasnovida ...



Beleška o autoru

Slavica Jovanović rođena u Šapcu 15.9.1969 . godine , novinar i
književnik .Autor sedam  objavljenih knjiga :Aliluja" . "Albatros " , " I
ubi drvo čoveka" ,  "Nebom lete Cerski samorasti" , "Kosovski crni
kosovi" , "Podsmevač " , " Zlatovez munja" U rukopisu još pet knjiga.
Dobitnik više književnih nagrada i priznanja .Dobitnik specijalnog
priznanja Akademije" Ivo Andrić" - Beograd za 2007. god. 2008 .god. i
2014.  za objavljene knjige .Živi u Mačvanskom Prnjavoru .