Kome ide na ruku razmrzavanje rata u Nagornom Karabahu?

Situacija oko nepriznate republike Nagorni Karabah, enklave između Jermenije i Azarbejdžana, usijala se početkom nedelje do takve mere da je za sprečavanje novog rata u regionu potreban hitan susret predsednika Jermenije i Azarbejdžana.

Kako je saopštio premijer Jermenije Ovik Abramjan, takav susret može da se održi 8. ili 9. avgusta u ruskom gradu Soči. Inicijatori susreta su članovi Minske grupe OEBS-a za Nagorni Karabah. Pored Jermenije i Azarbejdžana, njeni glavni članovi su Rusija, Francuska i SAD.

Kada bi se to desilo pre pola godine, moglo bi da se sa sigurnošću kaže da aktualno zaoštravanje situacije do ozbiljnijeg krvoprolića neće dovesti, smatra član naučnog saveta Moskovskog Karnegi centra Aleksej Malašenko. Ali sada, uzimajući u obzir situaciju u Ukrajini, nažalost, isto se ne može sa sigurnošću tvrditi. Rusija sada nije zainteresovana za "razmrzavanje" jermensko-azarbejdžanskog konflikta, uzimajući u obzir situaciju na jugoistiku Ukrajine. Jer moraće u nekom obliku da se štiti Jermenija, koja bi uskoro mogla da postane član Eevroazijskog ekonomskog saveza. Ne želim da se bavim konspirilogijom, ali nije isključeno da je aktuelna situacija neki korak Zapada, rekao je Aleksej Malašenko. Na moguću umešanost u razmrzavanje konflikta SAD direktno ukazuje drugi ruski ekspert, analitičar Sankt-Peterburškog centra za proučavanje savremenog Bliskog Istoka Aleksandar Sotničenko.

- SAD u poslednje vreme povoljna je velika i stalna nestabilnost na Bliskom Istoku, uključujući i južnokavkaski region. Zato će početak rata one pozdraviti. Ali prosto tako Karabah u ruke Azarbejdžana neće dati. U SAD deluje vrlo snažan jermenski lobi. Sa druge strane, jasno je da ako Azarbejdžan izvojuje Karabah, vodiće još u većoj meri nezavisnu politiku.

Neki ruski eksperti smatraju da SAD namerno naduvavaju tinjajući konflikt u vezi sa tim što se Jermenija već nalazi u završnoj fazi stupanja u Evroazijski ekonomski Savez Rusije, Belorusije i Kazahstana.

Jerevan, koji je uzeo kurs na stupanje u Evroazijski ekonomski savez, već je počeo da se podvrgava sistemskom pritisku od strane Zapada, govori analitičar Centra za proučavanje Kavkaza i Centralne Azije Instituta za orijentalistiku RAN Andrej Arešev. Nije isključeno da i rast napetosti oko Nagornog Karabaha jeste sastavni deo ovih sistematskih napora, pri time da će se u javnoj ravni odgovornost prebacivati na Moskvu. Ne isključujem aktualizaciju drugih konflikata oko ruskih granica – na primer u Pridnjestrovlju, kak obi se za Moskvu napravila maksimalno složena situacija kada treba da se podeli na nekoliko «frontova» i prsten konflikata oko ruskih granica stiče sve jasnije obrise – smatra Andrej Arešev.

- Ma kako bilo čudo, ali ocena uloge SAD u naduvavanju konflikta ili, u krajnjoj meri, u njegovom podržavanju u nerešenom stanju, od strane azarbejdžanskih eksperata podudara se sa mišljenjem kolega iz Jermenije i Rusije. Sporovi i svađe oko Nagornog Karabaha liče mi na tuču komšija za sobu u kući koju je već odavno kupila Amerika, kaže poznati azarbejdžanski politikolog i diplomata, predsednik Fonda za politička istraživanja država kaspijskog regiona Vafa Gulazade.

Ovaj problem Nagornog Karabaha Rusija neće rešavati, ili tačnije, ona nije u stanju da reši. Zašto? Zato što kada u svetu postoji jedna globalna sila, SAD, Rusiji niko neće dozvoliti da ga reši. Zašto Amerika da žuri da rešava ovaj problem? To je dodatna poluga pritiska na Azarbejdžan kako bi Baku pratio zapadnu politiku.

Rat za Nagorni Karabah između Jermenije i Azarbejdžana početkom 90-ih godina prošlog veka bio je prvi vojni sukob na postsovjetskom prostoru u kojem su učestvovale dve suverene zemlje. Prema raznim podacima i konfliktu je poginulo od 9 do 16 hiljada ljudi sa obe strane.

Andrej Fedjašin,