Južna Osetija: šest godina nerealizovane „Oluje“

Prvi Srbi pojavili su se na teritoriji Južne Osetije. Delegacija javnih poslenika i novinara iz Srbije i Republike Srpske prisustvovala je ovih dana u Chinvalu svečanim manifestacijama u čast nove godišnjice „petodnevnog rata“ koji je bio rezultat agresije Tbilisija protiv Južne Osetije.

Pošto je kritična tačka pređena, krajem avgusta 2008. godine Rusija je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije. Kavkaske utiske i balkanske paralele u razgovoru sa dopisnikom Glasa Rusije iznela je srbska politička analitičarka Dragana Trifković.

Južna Osetija i Abhazija već šest godina žive mirno, ipak, kako je primetio južnoosetinski novinar, „mi se tek učimo da gradimo svoju državu“. Kako sada živi republika kojoj je gruzijska agresija nanela štetu, kako procenjuju vlasti, od oko milijardu i po dolara? Zatim, situaciju komplikuje i to što u Južnoj Osetiji, za razliku od Abhazije, nema izlaska na more – a to znači da je turistički potencijal mnogo manji.

- Tamo narod živi u miru. Imali su velike štete i žrtve u tom ratu ali na kraju su oslobodili tog uticaja gruzijskih vlasti koju su praktično instalirane od strane Zapada. Oni sada pokušavaju ekonomski da ojačaju, da razviju dalju saradnju sa Ruskom Federacijom i da uspostave odnos e i sa drugim zemljama. Južna Osetija ima kapacitet i volju da razvija industriju . N ajvažnija stvar je da ponovo krene proizvodnja, da bi država mogla da samostalno razvija. Oni imaju dosta resursa, recimo obojene metale, ali osim same eksploatacije resursa trebalo bi pokrenuti prehrambenu industriju ili poljoprivredu. Mislim da bi to dosta značilo za samo stanovništvo koje bi moglo da izvoze te proizvode u Rusku Federaciju.

Rusija ulaže velika sredstva u razvoj Južne Osetije – koliko je osetna ova pomoć?

- Svi stanovnici su zahvalni Rusiji. Sada je u rekonstrukciji tunel koji je praktično glavna veza sa Severnom Osetijom, grade se putevi, izgrađuju se novi stambeni objekti. Saradnja sa Ruskom Federacijom obuhvata sva polja.

Da li postoje među stanovnicima pristalice pridruživanja Južne Osetije Rusiji? Da li se o tome govori?

- Prilikom šestogodišnjice samostalnosti održana je međunarodna konferencija „ Svet posle 2008. godine”. Mogu da kažem da iz čitavog konteksta te konferencije da je za narod u Južnoj Osetiji jako bitna povezanost sa Severnom Osetijom, koja je deo Ruske Federacije. Oni sebe smatraju jednim narodom i njihova je odluka, u dogovoru sa Ruskom Federacijom, da li će se njihov dalji razvojni put nastaviti samostaln o ili će Južna Osetija krenuti putem pripajanja Rusiji. U svakom slučaju, mislim da postoji želja da se ta teritorija pripoji Ruskoj Federaciji, odnosno da se objedini sa Severnom Osetijom.

Predsednik Južne Osetije Leonid Tibilov u intervjuu za Politiku je istakao da bi hteo da poboljša odnose sa Sribjom. Vi sada vidite za to mogućnosti?

- Sada je vlast pod velikim pritiskom Zapada, i oni na to gledaju drugačije, iako je u predizbornoj predsedničkoj kampanji Tomislav Nikolić davao izjave da postoji mogućnost, nakon formiranja novog saziva Skupštine, da priznavanje Južne Osetije kao nezavisne republike uđe u proceduru. Po mom mišljenju trenutno, sa sadašnjom srbskom vlašću, ne postoji mogućnost za dalji razvoj saradnje

Da li se kod vas pojavljuju paralele: Južna Osetija – Srbska Krajina, napad na Chinval – „Oluja“?

- Da, apsolutno. Smatram da je to bio isti pokušaj etničkog čišćenja. Na svu sreću, u Južnoj Osetiji taj scenario nije uspeo, zahvaljujući pre svega ruskoj podršci, što narod u Južnoj Osetiji uvek i ističe.

Timur Blohin,