EU šije vojnički mundir?

Kako je saopštio ovih dana nemački list Velt, u malom mestu Štadtalendorf federalne pokrajine Hesen bila je okrenuta, tvrdi list, „nova izuzetna stranica nemačke vojne istorije“. Tamo je održana svečana ceremonija predaje jednog od vojnih odreda Holandije u potčinjenje vojnom odredu Nemačke.

Takav događaj, kada jedna evropska zemlja dobrovoljno odustaje od jednog od najbitnijih elemenata svog suvereniteta, ističu eksperti izdanja, dešava se prvi put.

Konkretno reč je o prelasku 11. aeromobilne brigade Kraljevskih kopnenih snaga Holandije od 2100 vojnika u nadležnost divizije Snaga za brzo lociranje nemačkog bundesvera. U svečanoj cerenomiji kojoj je prisustvovalo oko 3000 ljudi, učestvovali su šefovi odbrambenih resura obe zemlje – nemačkog Ursula fon der Lajen i holandskog Žanin Henis-Plasšert. Holandska gošća je nazvala objedinjenje dve vojne jednice“istorijskim događajem“ u procesu integracije, a gospođa fon der Lajen, sa svoje strane, karakterisala je datu odluku kao početak nove ere na putu formiranja jedinstvene evropske armije.

Oduševljenje ministara odbrane, kao i političara i generala Nemačke i Holandije povodom realnih koraka na putu vojne integracije, naravno, može se razumeti. Ali razume se, to su samo pojedinačne skice za obrise buduće evropske armije – ako takvi obrisi uopšte budu oslikani. U vezi sa tim eksperti napominju da izvori date ideje sežu u posleratnu 1952. godinu, kada su Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija i Luksembrug potpisali Sporazum o Evropskoj odbrambenoj zajednici, koji je pretpostavljao formiranje integrisane evropske armije. Zatim su funkcije kolektivne odbrane bile predate ranije formirano NATO bloku i vojno-integracioni projekat u Zapadnoj Evropi prestao je da postoji.

Kasnijih godina u sferi jedinstvene odbrambene politike pojavivale su se razne inicijative i grupe. Među njima, na primer, inicijativa Vajmarskog trougla u sastavu Francuske, Nemačke i Poljske, koju su podržale Italija i Španija, o formiranju zajedničkih struktura vojnog planiranja i upravljanja. Može se navesti takođe inicijativa Grupe jedanaest iz 2012. godine, koja je predviđala između ostalog formiranje jedinstvenog tržišta naoružanja. Ali za sada se sve slične ideje gube u senci vojnih strateških planova SAD i NATO-a. pa i teško da oni mogu da probiju sebi put, smatra vojni ekspert, glavni urednik lista Nacionalna odbrana Igor Korotčenko.

- EU odavno izjavljuje da želi i da je spremna da sprovodi neke vojne operacije, rekao je u razgovoru sa nama Korotčenko. Ali Evropa to ne može da radi samostalno, pošto upravo SAD istupaju u okviru alijanse kao glavni inicijator i donator pojedinih vojnih operacija. A mogućnosti Evrope su naravno ograničene.

To što u poslednje vreme tema odbrambene politike EU ponovo izbija na jedno od prvih mesta na dnevnom redu, jasno je. Ovih dana Brisel faktički prati starijeg atlantskog partnera koji intenzivno naduvava strahove pred mitskom „ruskom agresijom“. Ti su i sankcije protiv Rusije, i ukidanje embarga na isporuke naoružanja i vojnih tehnologija Ukrajini, zahvaćenoj građanskim ratom. Zanimljiva nijansa. Na grbu holandske armije predstavljen je lav, a pokrovitelj bundesvera je orao. Za odjedinjenu vojnu jedinicu odlučeno je da se koristi simbol grifona – lava sa glavnom orla. Gifoni u raznim mitovima mogu da istpuaju i kao nosioci dobra, i kao zlobne nezadržive zveri. Ali to samo uzgred.

Oleg Severgin,