Strasti oko „poklonjenog konja“

Do avgusta 2014. godine Evropa je iznenada potrošila rezervu zdravog razuma – konstatovao je ovih dana autor jednog od komentara u ruskoj štampi.

Na ne tako radosni zaključak njega i između ostalog ne samo njega, navele su strasti koje su se razbuktale oko inicijative Moskve da usmeri stanovnicima ukrajinskih gradova Luganska i Donjecka, koji su se našli na ivici fizičkog nestanka zbog kaznene operacije kijevskog režima, konvoj sa humanitarnom pomoći. Sadržaj stvari u kamionima, namirnice i lekove, sakupili su obični ruski građani. Ali to što se desilo zatim u Kijevu, Vašingtonu i evropskim prestonicama zaista prelazi sve granice zdravog razuma.

Poklonjenom konju, kao što se zna, ne gleda se u zube. Tako u krajnjoj meri glasi široko rasprostranjena poslovica među raznim narodima sveta. Svaki nedozvoljeni ulazak drugih država na teritoriju Ukrajine, čak pod vidom humanitarne pomoći, razmatraće se kao akt agresije – pripretio je 12. avgusta na brifingu zamenik šefa administracije ukrajinskog predsednika Valerij Čali. Istovremeno iz nekog razloga odjednom su se uzbudili susedi s kontinenta. Ministar inostranih poslova Francuske Loran Fabijus je izjavio da ruski konvoj sa humanitarnim teretom može da bude pokušaj Moskve da uspostavi „stalno prisustvo“ u Ukrajini. Posle telefonskih pregovora sa šefom Bele kuće, nemački kancelar Angela Merkel i britanski premijer Dejvid Kameron pripretili su Rusiji najoštrijim sankcijama ako ona dođe na pomisao da samostalno pomaže stanovnicima jugoistoka Ukrajine. Nije propustio da, za svaki slučaj, pripreti Moskvi ni generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen. A na kraju na nedopustivost „mešanja“ u unutrašnje stvari Ukrajine, čak pod vidom humanitarne pomoći, upozrio je Moskvu i sam glavni atlantski partner Barak Obama.

Posle svega izloženog nehotice se nameće pitanje – a šta se dešava? Kao prvo, otkud takva histerija oko nesebičnog poklona ruskog suseda koji se nudi ugroženim zvaničnim građanima Ukrajine, jer samoproglašenu Lugansku i Donjecku republiku Kijev ne priznaje? Kao drugo, na osnovu kakvim ovlašćenja i kakvih normi međunarodnog prava pojedine države su rešile da mogu da viču na druge države koje su takođe članovi UN i da im prete sankcijama? Za je SB UN prestao da postoji? Konačno, zašto je neko rešio da razmatra Ukrajinu kao sopstvenu prćiju, tim pre što niko ne planira da je napadne

A što je najvažnije – zašto se iza podignute buke oko mitske ruske „humanitarne agresije“ prećutkuje faktičko uništavanje 4 miliona stanovnika istočnih regina zemlje od strane kijevskog režima i zašto se ne govori o hiljadama ubijenih i ranjenih civila, o stotinama hiljada izbeglica? U istom tom Lugansku, na primer, kako saopštava nemački Junge Velt, stanovnici su primorani da piju vodu sa izvora, pošto je vodovod uništen, a na 30 stepeni Celzijusovih u stanovima ne rade frižideri – električne podstanice su takođe unitštene u toku kaznene operacije Kijeva. Tako vlasti tobože „oslobađaju“ stanovništvo jugoistoka od čuvenih „proruskih separatista“. Između ostalog, takvo ponašanje je tipično za Zapad, smatra vojni ekspert, rukovodilac redakcije vojnih novosti agencije ITAR-TASS Viktor Litovkin-

- Dvoličnost Zapada uvek će izazivati negodovanje. Oni sve odlično shvataju, ali imaju nekakav beleg – da dosade Rusiji. Zato što se ona ponaša nezavisno, suvereno i ne saginje glavu pred tuđim pritiskom.

Između ostalog, danas u evorpskim prestonicama se čak ne pominju referendumi održani u Donjecku i Lugansku u maju ove godine gde se skoro 90% izjasnilo protiv nasilnog zauzimanja vlasti u Kijevu od strane profašističkih snaga. Referendumi su bili proglašeni za nekakav Putinov „scenario“. Pravo ljudi da misle i imaju sopstveno mišljenje u demokratskoj Evropi, po svemu sudeći, takođe se ne uzima u obzir. Takva je to demokratija.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut