Grabulje kao trend geopolitike

SAD ponovo staju na stare, proverene grabulje. U Irak su se uputili dodatni vojni savetnici kako bi spasli izbeglice od terorista Islamske države, bivše IDIL. Tamo već postoje stotine američkih vojnika. Pre toga SAD su spasavale Iračane od mitskog hemijskog oružja Sadama Huseina. Na kraju, Irak je na ivici raspada.

Visoki američki činovnik u intervjuu jednom od američkih listova čak nije isključio mogućnost sprovođenja vojne operacije u Iraku radi spasa izbeglica.

Dobrim namerama Amerikanaca popločan je put u pakao za civile mnogih zemalja. U istom tom Iraku oni su već bezuspešno pokušali da uvedu demokratiju po zapadnom uzoru. Istina, hemijsko oružje pri tom enisu našli, a Huseina su kaznikli njegovi protivnici. I započeo je džez, govoreći rečima jednog modernog pisca. Bez jakog, harizmatičnog lidera, naravno, ni iz daleka ne bezgrešnog, ova zemlja je izgubila temeljno načelo. Svi su počeli da ratuju protiv svih. Pošto demokratskih tradicija u Iraku nema, i nisu ni na pomolu. Istok je tanana stvar, samo ne za Vašington. Njemu Bela kuća i Stejt department prilaze sa proverenim aršinom – podržati svaku revoluciju, a sve koji se ne slažu i uslovno nepouzdane bombardovati. Na kraju Amerikanci su ratovali i otišli iz Iraka, ne postigavši tamo nikakve uspehe i ne stvorivši delotvornu vladu. Islamisti ne samo da su podigli glavu, već su se naciljali na formiranje kalifata na teritoriji ove države, pa i mnogih susednih, kao što je Sirija. Vlada uopšte nije u stanju da se bori protiv ove opasnosti, nešto da suprotstavi hiljadama novih žrtava koje su položili na oltar svoje pobede radikali. Vlada Iraka se obratila svojim američkim kolegama po pomoć, navodno treba bombardovati, ne može se miriti.

U tome postoji sopstvena logika – sami ste krivi, sami kusajte. Radite na greškama. Sa svom vašom avijacijom i visokopreciznim naoružanjem. Moskva u principu nije protiv takve postavke pitanja. Istina, sa jednom ogradom – protiv terorizma se treba boriti polazeći od jednakih kriterijuma – kako u Iraku, tako i u Siriji. A to znači da Vašington treba da podržava Bašara Asada, a ne njegove protivnike iz redova radikalnih opozicionara. Za sada, naravno, SAD nisu na to spremne. Da vidimo kakve će uspehe Amerikanci imati u Iraku. Jer nije isključeno da će se islamisti povući od napada američke armije u istu tu Sriju, gde ima dovoljno sopstvenih problema. Ovakve činjenice postoje već sada. I tada će se čvor problema zavezati još čvršće. Ne zna se ko će moći da ga preseče, ili bar oslabi.

Pavel Ivanov,