Upozorenja američkih patriota Baraku Obami zašto ni za živu glavu ne treba da ide u Moskvu

Gospodine predsedniče! Mi, američke patriote, ozbiljno smo zabrinute zbog provokativnih napada Rusa na Vas. Poslednja takva provokacija bio je poziv da prisustvujete njihovom obeležavanju 70-te godišnjice pobede nad Nemačkom.
       
Ovaj provocirajući demarš zemlje-agresora, koja je napala slobodoljubivu Ukrajinu i preti nasiljem susednim državama, ne može da ostane bez odgovora. Mi smatramo da treba na zvaničnom nivou dati prošireni odgovor Kremlju i pomoću istorijskih činjenica dokazati da je njegova politika neprihvatljiva, a da za normu ponašanja treba uzimati primer SAD.
       
Kao prvo, treba podsetiti Moskvu da Amerika nikada nije zauzimala tuđe teritorije. Jer, čak i kada su Meksikanci pristali da nam 1846. dobrovoljno daju deo svoje teritorije, mi smo se toga velikodušno odrekli i otkupili smo svih 500 hiljada kvadratnih kilometara za 15 miliona dolara, što iznosi čitavih 30 dolara za kvadratni kilometar jalovog zemljišta Teksasa i Kalifornije.
       
Činjenica, da je naša vojska, neposredno pred početak pregovora, ušla u Meksiko siti, nema nikakve veze sa ovom nagodbom.  
       
Kao drugo, Moskvi treba napomenuti da su američki predsednici, pre donošenja važnih političkih odluka, direktno razgovarali sa Bogom. To se odnosi ne samo na Džordža Buša-mlađeg, koji je objavio o početku operacije protiv Iraka nakon dugotrajnih konsultacija sa Gospodom. (Imajući u vidu da je on prošao kurs lečenja od alkoholizma zadugo do izbora na najvišu dužnost, tvrdnje zlonamernika o recidivu delirijum tremens treba kategorično odbaciti).
       
Buš-mlađi se oslanjao na iskustvo njegovih čuvenih prethodnika. Kao što je poznato, još 1898. godine Svevišnji je naredio predsedniku Makinliju da otme Filipine Špancima.
       
Kako je priznao sam predsednik, razgovor između njega i Gospoda se dogodio u ponoć, kada je predsednik koračao jednim od hodnika Bele kuće. Gospod koji mu se javio u tom trenutku, naredio mu je da zauzme Filipinska ostrva, kako bi njegovim stanovnicima doneo civilizaciju.
       
Nakon toga, već sutradan, odletela je u vazduh naša oklopnjača „Men“, eksplozija je odnela živote 266 američkih mornara i učinila je odmazdu neminovnom. Istovremeno javljanje Gospoda predsedniku i eksplozija oklopnjače moralno opravdava ne samo rat, već i žrtvovanje 600 hiljada Filipinaca, koji su odbacili našu civilizaciju i podržavali su krvavi režim španskog kralja.
               
Isto tako, ne treba da nas zbunjuje to što je u Iraku naša civilizacijska misija izazvala žrtve među domorocima. I u ovom slučaju, naređujući sprovođenje vojne operacije, naš predsednik je delovao po nalogu odozgo. Napomenućemo, takođe, da i naš ukrajinski saveznik - predsednik Porošenko, koji tek što se odrekao vanblokovskog statusa Ukrajine u ime zbližavanja sa Amerikom - svraća u crkvu pre nego što izda naredbu o masovnom bombardovanju gradova, nastanjenih teroristima. 
       
Gospodine predsedniče! Niste otišli u Moskvu kada se slavila šezdeset peta godišnjica pobede nad Nemačkom, pa smo ubeđeni da nećete ni otići na proslavu sedamdesete godišnjice.
       
Umesto toga, predlažemo vam da zajedno sa Dejvidom Kameronom preduhitrite te ruske bahanalije i da organizujete zajedničko slavlje sedamdesete godišnjice tepih-bombardovanja nemačkih gradova u februaru-aprilu 1945. godine. To bi bila demonstracija humanizma anglo-američkih saveznika koji su težili bržem završetku rata.  
       
Treba potražiti u arhivama istorijske hronike koje dokumentarno potvrđuju da su predsednik Ruzvelt i premijer Čerčil pričali sa Gospodom, pre nego što su poslali na onaj svet 200 hiljada stanovnika Drezdena i Lajpciga, spalili Hamburg i druge nemačke gradove. Ubeđeni smo da je Gospod ukazao našim vođama na tu potrebu u interesu bržeg završetka rata i utvrđivanja u Evropi principa čovekoljublja i slobode.
       
Takvo slavlje bi imalo ozbiljan značaj i za nezavisnu Ukrajinu.
       
Podsetićamo takođe: da je pobedničko bombardovanje februara-aprila 1945. Užasnulo je Nemce koji su ostali živi, demoralisalo ih i omogućilo našoj armiji da napreduje praktično bez otpora.
       
Ovo iskustvo može da iskoristi Kijev za vreme prolećno-letnje ofanzive 2015. godine, kada će biti potrebno da se savlada otpor stanovništva koje živi na teritorijama pod kontrolom terorista, a koje ne želi da se pokori vlasti ukrajinske države. 
       
I, na kraju, poziv na tu svetkovinu naših saveznika iz Litvanije, Rumunije, Republike Kosovo pokazalo bi Kremlju monolitnost demokratskog sveta pred licem agresora, našu odlučnost da idemo do kraja u utvrđivanju vrednosti Zapadne civilizacije. 
       
Snimanje odgovarajućeg filma upriličenog za jubilej uz korišćenje dosumentarnih i igranih kadrova naša organizacija je spremna da finansira.
      
Sa poštovanjem,
       
Tajni savez militantnih predstavnika stranaka Slona i Magarca
       
Decembra 2014. godine

Autor: Dmitrij Sedov