Putovanje Srbije u Evropu ili vic o čoveku koji je hteo da živi sto godina

Kao što možete poživeti sto godina samo ako se odreknete svih stvari zbog kojih biste hteli da živite sto godina, tako izgleda i Srbija može da uđe u Evropsku uniju samo ako odustane od svega što ju je tamo privlačilo.

Zato bi bilo svrsishodno da se za trenutak prisetimo najčešće pominjanih koristi koje bi navodno proistekle iz evrointegracije, a takođe i da pogledamo kakve su mogućnosti da se one zaista i ostvare, barem u svetlu najnovijih događaja.

Dakle, kako se svojevremeno moglo čuti iz Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji, na prvom mestu među najznačajnijim efektima članstva u EU je bila pominjana sloboda kretanja roba, što je tada bilo objašnjeno rečima da to znači da građani Srbije svoje proizvode mogu da prodaju na celom tržištu Unije, pri čemu je pomenuta mogućnost da recimo uzgajivači paprike iz Leskovca izvoze svoje proizvode širom Starog kontinenta.

I mada srbska paprika baš i nije preplavila evropsko tržište, već sada je očigledno da će se desiti nešto sasvim suprotno, jer kako smo saznali ovih dana iz „Večernjih novosti“, srbski seljak i mlekarska industrija u Srbiji će pasti na kolena pred naletom evropske bujice mleka, s obzirom da se u Evropskoj uniji od 1. januara 2015. ukidaju kvote za njegovu proizvodnju. To konkretno znači da će u evropskim zemljama koje mnogo više subvencionišu svoju poljoprivredu nego Srbija, doći do velikog uvećanja proizvodnje i ponude, a domaći proizvođači mleka to otvoreno nazivaju svojim pravim imenom i doslovno govore da će „od januara sigurno biti katastrofa“ jer će nas preplaviti evropsko mleko, dok je predsednica Asocijacije proizvođača mleka bila još pesimističnija kada je kazala da proizvodnje mleka u Srbiji „verovatno više neće ni biti“, te dodala da „već sad imamo veliki problem sa proizvodima iz Evropske unije, jer abnormalno ulaze u Srbiju“, te da po njenim rečima „mi nemamo nikakve šanse, naročito kada pričamo o nekoj konkurenciji sa EU“.

Osim toga, da prevelika očekivanja od slobodne prodaje srbskih proizvoda na zapadnom tržištu, koja je pominjana bukvalno na prvom mestu među koristima od priključenja Evropskoj uniji, baš i nemaju utemeljenje u realnom životu, pokazali su i sveži podaci iz izveštaja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, u kome se konstatuje da se privreda evrozone približava „mrtvoj tački“, što će po ocenama stručnjaka značiti za Srbiju još manji izvoz u Evropsku uniju i još manje investicija sa te strane sveta. Međutim, ono što je zanimljivo, to je da se naspram pesimizma u pogledu žalosnog stanja evropske ekonomije koja može ugroziti i čitavu svetsku privredu, a ne samo privredu Srbije, kao zrno optimizma postavlja intenzivirana saradnja sa Istokom.

Tako je na primer i šefica sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom u Privrednoj komori Srbije izjavila nedavno za Kurir da se možemo nadati da se negativni trend iz Unije neće odraziti na Srbiju upravo zbog sve većeg okretanja Rusiji, odnosno zemljama Evroazijskog saveza, Kini i drugim zemljama. I u svemu tome ne bi bilo ništa neobično da na evropskom putu Srbije ne otpadaju glavni razlozi zbog kojih je uopšte i krenula na to putovanje. Drugim rečima, srbska evrointegracija sve više podseća na vic u kome čovek pita lekara da li će živeti sto godina s obzirom da uopšte ne pije vino, ne jede masnu hranu i ne ljubi žene, na šta ga lekar upita – a zašto vi onda želite da živite sto godina?

Ratko Paić,