Država zamrzla plate, a poskupljuje struju

Građani su već naviknuti da od oktobra do aprila plaćaju struju po skupljoj, zimskoj tarifi, a generalna direktorka "Elektroprivrede RS" Branislava Milekić najavila je da će preduzeća iz ovog holdinga uputiti zahtev Regulatornoj agenciji za električnu energiju za povećanje cene struje. Javnost RS je ogorčena ovom najavom, pre svega jer se radi o potezu holdinga koji je u većinskom vlasništvu države i koji ima monopol na elektroenergetskom tržištu RS. Zanimljivo je da su u ERS i Ministarstvu energetike u avgustu poručili kako nema indicija da će biti zatražena saglasnost za poskupljenjem struje. U ERS kažu da će zahtev za korekciju cena zatražiti "samo ona preduzeća kod kojih je došlo do značajnog povećanja vrednosti osnovnih sredstava". "Svi zahtevi će biti potpuno realni, argumentovani i svedeni na nužne korekcije", tvrde u ERS.
Sekretar Pokreta potrošača RS Dragovan Petrović kaže da je od 2005. do početka 2008. struja u RS već poskupela za 46 odsto. Poslednji put struja je poskupela 1. januara 2008. za 12 odsto, pa
prosečna cena kilovata za domaćinstva iznosi 11,60 pfeniga, odnosno 12,84 u zimskoj i 10,15 pfeniga u letnoj tarifi.
"Elektroprivreda bi trebalo uredi svoje poslovanje, a ne da gubitke prelama preko leđa potrošača. Neka javno kažu zaista koliki su gubici i tada će biti jasno da li ima osnov za poskupljenje", smatra Petrović. Predsednica Saveza sindikata Ranka Mišić poručuje predstavnicima ERS "da se ne igraju". "Mogu oni povećati cenu struje koliko hoće, ali ko će plaćati. Zaustavili su rast plata, penzije su ionako male, a više od 30.000 ljudi u RS ostalo je bez posla", upozorava Mišićeva. Ona dodaje da bi u godini ekonomske krize bilo nelogično i kontraproduktivno povećavati cenu struje za privredu koja je već suočena sa mnogobrojnim problemima. Predsednik Udruženja penzionera Rade Rakulj kaže da će se boriti da cena struje ostane ista, barem za ovu populaciju. "Poskupelo je meso, pa ga više ne jedemo. Neće moći povećavati cenu struje", tvrdi Rakulj. Vlada se obavezala da subvencioniše plaćanje struje za oko 21.000 najugroženijih sa penzijom manjom od 160 KM. Subvencija je oko 11 KM mesečno.
Koliko je neosnovana najava o poskupljenju mesa po izgovorom osiromašenog stočnog fonda i skupog uzoja govori podaci da proizvodnja mesa u RS svake godine raste za oko 50 odsto, a da kukuruz nikada nije bio jeftiniji. Nelogična je i najava poskupljenja hlebnog žita jer je cena ovih proizvoda stabilna. Uz to, ratari u RS su ove godine rasteretili troškove regresiranim đubrivom i semenskom pšenicom. "To sve treba uzeti u obzir, a ne praviti pogodnu klimu za veštačko podizanje cena", ocenjuje Petrović. On dodaje da ćemo ionako plaćati skuplje voće i povrće u narednom periodu.

Nesklad troškova i prihoda
Osnovni problem u rastu cena na koji upozoravaju potrošači je taj što rast troškova života ne prati rast plata i penzija. Četvoročlanoj porodici u RS za život mesečno potrebne najmanje dve prosečne plate. Poređenja radi, u susednoj Hrvatskoj iste troškove pokriva 1,24 prosečno ostvarene plate. Više od 18 odsto mesečnog budžeta prosečne porodice u RS izdvaja se za komunalije, a čak 37 odsto za prehranu.