Sitna slova za obmanu naivnih

U „M:telu” su mu rekli da telefoniranje sa inostranstvom i roming neće imati tri meseca i da je to znao pre potpisivanja ugovora. Međutim, o tome u ugovoru nema ni reči. Ova „sitnica” navedena je u zahtevu za zasnivanje pretplatničkog odnosa, što mnogi i ne primete.
„Da sam znao da neću moći da pozivam inostranstvo, ne bih sklapao ugovor. Niko mi na šalteru to nije napomenuo, a kako nije pisalo u ugovoru, o tome nisam ni razmišljao”, kaže naš sagovornik.
Uvećaj
Za visinu mesečne pretplate, kaže, zaslužio je da o tome bude obavešten u ugovoru. Kompanija „M:tel” poručuje da je praksa gotovo svih operatera da novim pretplatnicima ne daju roming međunarodnih i poziva brojeva sa dodatom vrednošću, odnosno da se za njihovo korišćenje traži akontacija. Osim toga, napominju da iako ta ograničenja nisu pomenuta u ugovoru, ona su navedena u zahtevu koji pretplatnik takođe potpisuje. Poseban problem predstavlja činjenica da oni koji žele da koriste te usluge moraju da za njih uplate akontaciju. Tako se telekom operateri osiguravaju da će te impulse koje potrošite sigurno platiti.
Predsednik Udruženja potrošača BiH Mesud Lakota kaže da su zatrpani pritužbama da se u ugovorima priča jedno, a nakon potpisivanja ugovora sasvim drugo. Začkoljice poput zabrane pozivanja inostranstva ili rominga obično su navedene u nekom sporednom dokumentu ili kao napomena sitnim slovima. To nije etično, ali ni ilegalno.
„Od svih žalbi građana, 70 odsto se odnosi na telekomunikacije i javna preduzeća. Mahinacije su različite, od prava potrošača na informisanost do pljačkaške prakse zaokruživanja impulsa. Mislim da su za to odgovorne institucije koje treba da propišu kako neko sme da se odnosi prema potrošaču. Kod nas je tržište potpuno neuređeno i svako traži puteve kako da prevari i na nama zaradi”, upozorava Lakota.
On dodaje da građani BiH plaćaju najskuplji roming u Evropi, a i cena impulsa prednjači u odnosu na region. U Pokretu potrošača RS kažu kako se zahtev za pretplatnički odnos može smatrati bazom ugovora, mada nema istu pravnu snagu. Potrošač se može žaliti jer mu u ugovoru nisu navedena sva prava i obaveze.

Većina potrošača ne zna svoja prava
Prema istraživanju Asocijacije potrošača RS čak 81 odsto potrošača u RS ne zna za Zakon o zaštiti potrošača, pa ni svoja osnovna prava. Analiza žalbi Ombudsmana za zaštitu potrošača BiH pokazuje da se najviše krše prava u sektoru isporuke energije i vode, telekomunikacijskih, poštanskih i usluga javnog transporta.