Ikona Svete Matrone sa Staljinovim likom

Na Prohorovskom polju u Belgorodskoj  oblasti,  gde  je 12. jula 1943.  g. vođena  jedna od najvećih tenkovskih bitaka u istoriji i  gde jeopodignut muzej posvećen čuvenoj Kurskoj bici,   pvodom proslave  70.  godišnjice Pobede nad fašizmom,  priređena je  svečana ceremonija  dodele književne nagrade „Prohorovsko polje“. 

Ovo prestižno knnjižvno priznanje  ustanovilo je 1999. g. nacioalno-konzervativni Savez pisaca Rusije uz podršku Vlade Belogorodske  oblasti i Belogorodske Staroskoljske eparhije Ruske Pravoslavne Crkve (RPC)

Ikona sa likom Josifa Staljina-glavni događaj

Kako pišu ruski mediji i portali,  glavni događaj prilikom dodele nagrade je  bila   ikona  sa likom Josifa Staljina,  koju je u salu uneo  Aleksandr Prohanov,  poznati ruski pisac i glvni urednik nedeljnika „Sutra”  (Zavtra),   a  zatim je  jeromonah sa Svete gore  Afinogen  održao  bogosluženje posevćno  Staljinovoj ikoni.  

Prohanov  je takođe pozvao jeromonaha  Afinogena i na   redovni pleum Saveza pisaca Rusije  koji deluje od 1991.   g.  nakon  raskola nekad  jedinstevne, moćne i uticajne  sovjetske književničke organizacije   od koje  su nastale naconalno-konzervativna  i liberalno-demokratska  frakcija.

Vrhovni vođa i učitelj,  generalismus Josif Džugašvili je na ikoni „Presvete Bogorodice“   prikazan u liku Deve Marije.  Politikolog Aleksej Vorbjev je potvrdio meidjima da je ikona osveštana.

Ikonu je oslikao  ribinski ikonopisac  po narudžbi i Izborskog kluba  čiji je predstavnik Prohanov.

Izborski klub okuplja ultra konzervativne pristalice  Vladimira Putina među kojima su i predsednik pokreta „Antimajdan“   istoričatr  Nikolaj Starikov  i bivši  predavača na Moskovskom državnom unoverzitetu „Lomonosov“  (MGU)  Aleksandr Dugin.
 
Staljin kao Mojsije

Prohorin smatra da je pobeda Rusije u Velikom otadžbinskom ratu nosila  mistični i religiozni  karakter  i da to Staljina  čini sličnim  Mojsiju.

„Staljin je na ovoj ikoni predstavljen kao vojskovođa pobednik,  lider sa zastavom pobede,  dok na njegovoj glavi sija  ikona Presvete Bogorodice. 

Tu ikonu   ne treba shvatiti  kao ikonu svetog Josifa,  ne,   nad Staljinovom glavom kao i nad glavom njegovih saboraca   nema zlatnih oreola,  to je ikona Presvete Bogorodice.

A ona,  ta ikona,  simbolizuje   i državu,  pobedu  Svetla nad Tamom,  ona nadkriljuje svojim pokrovom tu grandioznu  grupu  pobednika”,  izjavio je Prohanov. 

Različita mišljenja ikonopisaca

Ikonopisci imaju razliičta  mišljenja  kad  slikanjem obogtvoruju tako protivurečne ličnosti kao što je bio Josif Staljin. 

U Ribinskom odeljenju Saveza slikara Rusije mnogi su izjavili  da se nikad ne bi prihvatili sličnog  posla,  ali među onima poznatim likovnim stvaraocima  koji nisu  članovi staleškog udruženja živopisca,  ima i onih koji bi  se prihvatili sličnog posla kad bi im bio ponuđen.

Autor  iokone „Presvete Bogrodice“ je kategorički odbio svaki komentar.

Belogorodska eparhija odbila  svoje  učešće  u  ritualu

Istovremeno  Belgorodska mitropolija  je odbila  ne samo da učesvuje,  nego i da prisustvuje ritualu bogosluženja  na Prohorovskom polju  izjasnivši se protiv  određenih likova oslikanih  na ikoni.

Oficijelno saopštnje na sajtu  Eparhije

Crkva se ogalsila oficjelnim saopštejem na sajtu Eparhije:

„Premda je slika urađena ikonopisnim stilom,  ipak,  iz više razloga, ona  se ne može smatrati ikonom.

Najpre zato  što nijedan lik  na njoj  oslikan  nije od strane Ruske pravoslavne  crkve  uvršten u svece.  

Drugi razog je što su neki likovi obogotvoreni na njoj bili otvoreni progonotelji crkve.

Treći razlog je što jeromonoh gospodina Proharova   ne pripada kleru   Belogorodske mitroplije.”

Ikona - svojevrsni  manifest i ilustacija ideje tzv. „građnke religije“

Na sajtu  nadležne Mitropolije, u zvaničnom saopštenju-dokumentu se dalje ističe:

„Slika  koju su  po narudžbini Izborskog kluba uradili  umetnici iz grada Ribinska,  predstavlja svojevrsni manifest  i ilustarciju ideje  tzv. „građanske religije“ koja je u protovurečnosti sa bogotvronom religijom i Pravoslavnom crkvom.

Litiju za upokojenje je vršio „Atonski jeromonah  Afinogen“, (kako su ga predstavili,  koji je ustavri „priručni“  jeromonah gospodina Prognova.

Odgovor Prohanova

Prohanov: I vođe koje su vršile  represije  mogu se smatrati „svetim“ ako su pobedili sile koje su ugrožavale opstank nacije

Sa svoje  strane,  autor romana „Drvo u  centru Kabula”  i „Gospodin Heksogen“,  Aleksandr Prohanov,  smatra da se  i one vođe koje su krive za represije  svejedno mogu smatrati „svetima” ako su izvojevali pobedu  u sukobu sa mračnim silama  namerenim da ugroze postojanje nacije.

„Otuda se  i Mao Ce Tung,  koji je ubio mnoge ljude  isto kao i Mojsije,   zbg koga je stradao veliki broj  Jevreja mogu potencijlno smatrati veoma uzvišenim,  malte ne svetim ljudima>… <

Tako na primer,  moj književni učitelj,  Jurij Trifonov, čijeg je oca  streljao Staljin,  koji  je pošto mu je pogubio oca sinu  dodelio Staljinovu nagradu.  I Jurij Valentinovič Trifonov je primio  tu nagrdu smatrajućoi pri tom da postupa i moralno i logično.”

Ikona sa Staljionovim likom pronađena u Nikoajevskoj crkvi  u Moskvi još 2010. 

Još pre pet godina novinari visokotiražnog ruskog lista „Moskovski komsomolac“  (Moskovskiй komsomolec,  MK) pronašli su u jednoj prestoničkoj crkvi  ikonu sa likom Josifa Visarionoviča Staljina,  o čemu  je tada  pisao ne samo ovaj list,  nego i drugi ruski mediji.

Reč je  o nevelikom hramu Svetog Nikole  koji se nalazi  između zgrada Ruske državne  bibilioteke. 

Oko deset metara od ulaza u hram,  visi velika ikona Svete Matrone Moskovske  uporedo sa prikazima glavnih momenata iz života svetice čudotvorke.

Na jednoj od tih kompozicija Matroni Moskovskoj  društvo pravi niko drugi nego – Josif Džugašvili lično!

Ništa se ne zna o nastanku ikone

O nastanku ikone ništa nije poznato,  a u crkvi nisu hteli da odaju ime njenog autora.

Sa svoje strane preosvešteni  otac Vladimir, starešina hramova Centralnog okruga, pretpostavlja da je hram Svetog Nikolaja dobio ikonu na dar.

Što se pak autora ikone tiče,  otac Vladimir  ne isključuje mogućnost da je  ovo delo  sa Staljinovim likom mogao  naslikati jedan od ikonopisaca Pokrovskog manastira  u kojemu se čuvaju mošti svete Matrone.

„Očigledno, neko je oslikao Staljina,  a ko bi to mogao biti,  o tome zasad samo kruže glasine,  i ništa se pouzdano ne može reći dok se ne sazna puna istina“,   rekao je otac Vladimir reporteru MK. 

Legenda da je Staljin posetio Matronu Moskovsku u novembru 1941.

Rasprostranjena  je legenda po kojoj je Josif Staljin posetio Matronu Moskvosku 1941.  na početku  rata.

Upravo je taj momemnat i oslikan na ikoni  koja visi u hramu Svetog Nikolaja.

Ruska Pravoslavna Crkva, (RPC), a takođe većina sveštenika i vernika kategorički negiraju  da je ikad Staljin posetio Matronu,  smatrajući to najobičnijom,  čak i gnusnom izmišljotinom.

I ranije je bilo pokušaja kaninizacije Josifa Visarionoviča

Podsetimo da ovo nije bio  prvi put kako ruski mediji otkrivaju pokušaje „kanonizacije“  Josifa Visarionoviča. 

Godine 2008.   izbio  je skandal oko hrama Svete kneginje Olge iz Streljne, (Lenjingradska oblast) gde je bila nađena ikona iste te svete Matrone  Moskvske,  a s njom uporedo je u priordnoj veličini bio naslikan Staljin.

Ikonu su na kraju sklonili, a iguman Jevstafije (Žakov) koji je ikonu istakao,  ražalovan je u običnog sveštenika.

On je tada  ikonu odneo kući gde je okačio na počasnom mestu.

Skandal je  je davno zaboravljen,  a pobunjenog igumana se malo ko sada seća.

Od tada   je u obitavalište  sveštenika - staljiniste  počelo pravo hodočašće.  Da bi videli lik vođe, njegovi obožavtelji su  dolazili  i  iz inostranstva

Oživljeno sećanje na igumana –staljinistu,  oca Jestafija (Žakova)

Ipak je reporter „Moskovskog komsomolca“ pokušao i uspeo da oživi sećanje na  sveštenika staljinistu oca Jestafja  (Žarkova).

Tako je k ocu Jevstafiju u pohode došao jedan Italijan u znak zahvalnosti Staljinu što je u unverzitetima u SSSR-u uveo  katedru Rimskog prava,  u tom momentu jedinstvenu  u Evropi. 

Hodočasnik Staljinove ikone bio je inače,  profesor Rimskog prava.

„Ja sam za vreme Staljina proživeo 12 godina,  to je tada bila prelepa zemlja.  Detinjstvo mi je prošlo u Ivanovu,  gde sam učio i  školu.  U našem malom gradu se nisu dešavala ubistva,  a i manji oblici nasilja su se događali vrlo retko.

Sve devjke su do udaje ostajale device što je vrlo važno,  jer smatram da je svaki grđanski brak sramota,  ukoliko nije potrđen i crkvenm. 

Godine 1947.   više nije bilo gladi.

Taj period je završen.   U prodavnicama su se pojavili lepi i ukusni  prehambeni artikli.  Moj otac,  profesor je kao i naš sused,  šofer vatrogasnih kola,   mogli su da kupuje delikatese …”,  seća se  raščinjenii iguman  Jevstafij (Žakov).

Ostao je i dalje pobožni staljinista,  napustio  je definitvno hrama Svete Olge  u Streljni, a sve te  nepriajtnosti je doživeo zbog “nestandardne“ ikone.

Dobio je novo nameštenje: nastojnika hrama Roždestva svetog Jovana Preteče u tvrđavi  Orešek u Šliselbitgu,  ruševini  koja se nalazi u užansom stanju,  nema krova,  a nedostaje joj i jedan zid.

„Nikako ću se ipak snaći”,  objašnjava ražalovani iguman.  “Postaviću  stočič i počeću da služim.  Dodelili  su mi i četiri pomoćnika,  i hram pokušaću   da  obnovim hram.

Šljisebirg za mene nije obično meto. U njemu su obeseli  brata od stica moga dede koji je zajedno sa  drugim zavrerenicima pokušao da izvršio atentat  na  cara Aleksandra III.

Dedi je bilo ime  Aleksandr Iljič Uljanov.

Moja baba Jevdokija Aleksandrovna Ardaševa pripadala je   rodu Uljanovih  po liniji  Aleksandara Blanka.

Možete zamisliti kako su svi Aleksandrovi drugovi odgurnuli sveštenikovu ruku pruženu za poslednje celivanje. Jedino moj predak  to nije uradio“,  s ponosom ističe raščinjeni iguman hrama Svetog Nikolaja u Moskvi, stradao zbog prevelike odnaosti ikoni Matroni Moskovskoj sa likom velikog vođe,  otac  Jevstafij (Žakov).

Od lekara za leprozne bolesti postao sveštenik

I sama biogafija oca Jevstafija (Žakova) je   neobična.  Pre nego je postao sveštenik, radio je kao lekar u   službi hitne pomoći u jedom zavodu  za leprozne. 

Posvetio  se crkvi kad je shvatio da  ga je lekarska praksa dovela do duševnog rastrojstva.

„Prestao sam da žalim bolesnike” prićao je Žakov i uplašio se. 

Godine 1987.  rukopložio ga je za sveštenika budućin ptrijarh moskovski i cele Rusije Aleksej II.

Kako je nastala ideja da se uradi ikona  sa Staljinovim likom?

Po rečima oca  Jevstafija,  do ideje  ikone sa Staljinovim likon došao je   nakon što je video  vođu u hramu Svetog  Nikolaja   u Moskvi.

Posle toga je zamolio ikonopisca  Iljka Pivnika  da naslika uveličanu kopiju svetonikolske ikone.  Plaćen mu je honorar u iznosu od 35 hiljada rubalja prikupljenih doborovoljnim prilozima.

Sveta Matrona Staljinu: „Neka svi idu iz Moksve,  a ti ostani ovde. Crveni petao će pobediti crog petla.”

„Istorija o Matroni je neobična”,  priča otac  Jevstafij. 

„Upoznao sam se sa očevicima tih događaja. 

Sedamdesetih godina sam razgovarao s  izvesnom   Anastasijom,  staricom koja je došla u Peterburg iz Moskve. Primila me je u svoje društvo zato što sam bio lekar i pomagao sam joj: merio sam joj pritisk,  prepisivao lekove,  itd. I tako mi je Anasasija jednom ispričala:

„A znaš li ti da je Staljin dolazio bio kod ikone Matrone za vreme rata?”

Ispostavilo se da je starica nekad bila u personalu koji je obsluživao  hram.  I videla kako   se   jednog dana  ispred  doma svetice  zustavio automobil iz koga je izašao Staljin u  pratnji još jednog čoveka. Ušli su u njen dom  i zadržali se u razgovru s njom oko pet minuta.

Matrona je rekla generalisimusu:

„Neka svi idu iz Moskve,  a ti ostani ovde. Crveni petao će pobediti crnog petla.”

Te reči i  danas kruže Rusijom“,  kaže otac  Jevstafij I  i nastavlja:

„Ne razumem zbog čega  se 2008. g.  podigla onolika buka. Svetica je na ikoni blagoslovila vođu.  Ljudi zbog toga treba da se raduju.”

Nažalost,  svi ljudi se nisu radovali

Ali,  nažalot,  nisu se svi ljudi rdovali.

Našle su  se neke  starice-aktivistkinje  koje u pokrenule kampanju protiv  oca Jevstafija.

One su pisale žalbe crkvenim vlastima,  medijima,         optužujući   ga za mračnjaštvo. 

Treba istaći da je i  to da je I otac Jevstafij imao svoje  zaštinike u visokim duhovnim krugovim. 


Zato je i ikona još izvesno vreme mogla da visi u hramu, a onda su je odatle „transportovali“ kod sveštenika kući.

Otac Jevstafij  nema   dece,  premda se u mladosti često zaljubljivao. 

Pravda se  da je ostao neoženjen i bez poroda „zato što  njegovoj  majci nije  bila po volji  nijedna snaha u najavi”.


Branko Rakočević