Sve za pozorišta, pozorišta ni za šta!

•    Vaspitni značaj  dečjeg bavljenja glumom i režijom
•    Glavni ciljevi u vaspitanju slobodne,  inteligentne,  kulturne ličnosti u dečjem uzrastu je formiranje harmonično razvijenog,  stvaralački aktivnog  sposobnog  da se oseća  gospodarom sopstvenog života,  odogovrneog za sebe i za sredinu kojom je okruženo.
•    Za postizanje tih vrednosti u vasitno-obrazovnom  procesu   pozorišna umetnost  može odigrati veliku ulogu.

Vaspitavanje pozorištem

Vaspitavanje pozorištem  je vaspitavanje   sredstvima  umetnosti  teatra, otkrićem tajne  pozorišta kao vida umetničkog stavralaštva,  koje počinje s upoznavanjem raznolkih elemenata   teatralanosti i završava se formiranjem živog, neposrednog intersovanja za vrednosti pozorišne kulture i njene tradicije  koja se  razotkriva u ovom ili onom stepenu   tokom  samog stvarlačkog glumačkom  procesa koji se ostvaruje u školi glume,  ili konkretno u našem slučaju  Dečjem edukativnom studiju režije i glume (DES)

Četiri elementa višeg smisla koje opredeljuju sižejnu motivisanost svakog scenskog postupka u neprekidnom  disanju vremena

Među  elemntima teatralnosti   u  školi glume posebna pažnja se   posvećuje.

1. Gledanju - zbiru navika pozorišnog  gledaoca  koji pokušava da stekne samosvest čoveka kao gledaoca,   koji je dobio mogućnost da izrazi svoj odnos  prema onom što se zbiva na sceni,  pred drugim ili samo ped sobom,  u vreme scenske  radnje ili posle nje.

2. Glumljenje - umetnost  izražavanja unutrašnjeg sveta čoveka,  nemira i stanja njegove duše u scenskoj radnji u kojoj su  elementi scenografije i ponašanja partnera  nastanjenih na sceni  dostupni gledaocu zhavaljujući njihovoj vidljivosti.

3. Sceničnost - upućenost dekora i uzajamnog odnosa  aktera ka gledaocu,  t. j. njihovo predstavljanje  kao na „sceni   saznanja“  (a ne samo u pozorišnom zdanju),   u kojoj  je gledalac u sali   uronjen –snagom scenske radnje –u svet  van svesti (pod ili nadsvest),  uknjučen u tu razmenu simbola i energije koja čini osnovu gledaočevog proživljavanja i recepcije.

4. Složenost  radnje - prisustvo u njoj glavne ideje i  višeg smisla koje  opredeljuju  sižejnu motivisanost svakog scenskog postupka i pokreta  unoseći u njih jedinstveni tok scenskog  zbivanja,  prolaznog  i neprekidnog disanja vremena.

U školi glume dete izražava sve resurse  svog stvaralačkog mladog bića

U skrupulozno  osmišljenom  semestru glumačkog i režiserskog majstorstva,  dete  će na svoj prirodan način izraziti sve resurse svog mladog,  stvaralačkog bića.

Radeći na etidi ili ulozi,  dete će osetno  pokrenuti  i uzvisiti  fizičke,  emocionalne,   moralne,  intelektualne nivoe svoga bića,  i na taj način sebe realizovati najpotpunije  osećajući pri tom  neizmerno zadovoljstvo.

Upravo sticanjem te navike „ukljičivanja“ u nužnom momentu svih  struna svog instrumenta,  to jeste samog sebe,  i jeste ona zaloga daljeg uspešnopg razvoja deteta  čineći mu omiljenim  ukus  aktivnog, sjajnog,  stvaralačkog,  ispunjenog života.

Aktuelnost integracionog elementa u pozorišnom vaspitanju

Integracioni momenat u pozorišnom vaspitnju posebno je aktuelan danas kad,  nažalost,  društvo sve više sužava ličnosni vidokrug mladih,  učenika ili studenata,  kad treba odlučno stavti na put uskoj profesionalizaciji obrazovanja i specijalizaciji koja nas,  nažalost,  ne približava idealu duhovne bogate ličnosti.

Režiserska obuka

Tokom režisereske obuke  dete usvaja   osnovu režiserske  kompozicij,  osposobljava se da sitnice potčini glavnoj ideji, i tako ostvari  svoju reditljsku zamisao.

On će tako početi  da se oseća kao stavralac i da  sve više postaje ubeđen  u to da može biti režiser  svoje sudbine.

Sticanje glumačkog majstorstva

Kurs  glumačkog majstorstva  je efektivni pedagoški postupak za vaspitanje  kod deteta  stroge  psihoemocionalne  samodiscipline.

Jer pozorište pre svega uči  dete da vlada samim sobom: svojim telom,  misima, osećanjima, raspoloženjem. Ne treba ih gušiti,  skrivati,  stešnjavati, nego,  naprotiv- otkrivati ih pod   svetlošću reflektora, da bi ih poklonili svetu,   razotkrti ih,  učiniti ih predmetom umetnosti.

I što je glavno - uključivanjem   u veliko čudo  pozorišta,  maleni čovek počinje da shvata da on nije usamljeno ljudsko  biće : on odsada pripada  prijateljskom    ortačkom    društvu  istomišljenika,  koji ne žive po meri  i vrednostima svakodnevice,  nego po  parametrima   nečega  važnijeg,  lepšeg,  zadivljujućeg i uzvišenijeg.

Okvirni plan i program  DESA

Polaznici ovih tečajeva u okviru DESA na osnovu  iznete koncepcije  uče o umetnosti režije,  igre,  glume,  opreme scene,   scensku muziku, kroz pisanje „knjiga režije“,  sinopsisa i scenarija,  dramatizaciju  proznih dela,  sistem dečjih igara, fizičkih treninga, vežbi za jačanje glasovno- govornog aparata, dramskih zaadtaka i javnih nastupa.

Posebna pažnja će se posvećivati  oslobađanju  od psihofizičkih  napetosti, kako bi se stvorila kvalitetna i održiva stvaralčka energija i razvijala sposobnost tolerancije i saradnje sa drugima.

Veoma važan zadatak će biti  otkrivanje evetualnih problema u pokretu polaznika  DESA, u njihovom glasu i govoru i otklanjanje tih probelama, kao i unapređivanju mogućnosti svakog polaznika.

Zahvaljujući  tome,  polaznici, DESA,  deca i mladi, mogu primenjivati  novostečene veštine i znanja i van projekata realizovanih u školi glume i režije.


Branko Rakočević