PESMODARI MIRA NA VIDOVDAN 28. 06. 2015 GODINE U BEOGRADU DODELA NAGRADA I PROMOCIJA ZBORNIKA U ZNAK SEĆANJA NA ŠAHISTKINJU SLAĐANU JOVANOVIĆ IZ MAČVANSKOG PRNJAVORA

POBEDNIK PRVOG MEĐUNARODNOG KNJIŽEVNOG KONKURSA "PESMODARI MIRA" JE  JOVAN N. BUNDALO KNJIŽEVNIK  ZA PESMU  " BITKA U HLADU "

Na Prvi književni međunarodni  konkurs Pesmodari mira" je stiglo više od dvesta pesama iz svih krajeva
sveta  i to iz : Iraka, Japana, Bugarske, Makedonije, Slovenije, Crne
Gore, Hrvatske , Bosne i Hercegovine, Kanade , Floride  i Srbije od
skoro stotinu autora .  Pobednik Prvog  Međunarodnog književnog konkursa " Pesmodari mira" je Jovan N. Bundalo književnik iz Beograda . Čestitamo



Prvo mesto  
Bitka u hladu - Jovan N. Bundalo
Drugo mesto
Kraljice moja - Ljubisav Grujić
Sat za šah - Dajana Petrović
Treće mesto
Poruka jednog dečaka - Milana Davidović
Zašto se ljudi svađaju - Luka Maksimović
Krvavi potop - Sabah al Zubeidi
Pohvale
General Plavojko - Nikola Jovanović
Beli golub - Jovan Bajc
Put metka- Nebojša Janković
Srce od drveta - Nataša Janković
Da rata ne bude - Jovan N. Bundalo
Ima li reda na planeti - Đura Šefer Sremac
Pesma večnog mira - Adrijana Stojanović
Tamo gde zvezde proše i sunce plače - Sara Mudrinić
Mir - Dragica Ohashi Japan
U dvorcu boginje Kaise - Miladin Berić
specijalna pohvala za pesmu
Žrtveni (konjski ) šahopev - Milanu Mladenoviću
šahisti, književniku i pesniku mira


Žiri :

Hranimir Hrane Milojković književnik
Dragan Kosanović šahista i pesnik
Slavica Jovanović novinar i pesnik


 -Prvo mesto -
 
 
BITKA U HLADU

 
Zaraćene strane ljutu bitku biju,

dve armije jurišaju preko polja

spremili su novu ratnu strategiju.

Za pobedu treba taktika i volja.


Ratnici mudro ćute, oko njih graja

dok poteze smišljaju dve mudre glave,

bitku nadgleda znano društvo iz kraja.

Kako god se završi, svi će da slave.


Jednom kibiceru uvek radi mašta  

komentarima razbija mir i čamu:

„Tebe je bato, šahu učila tašta,

ona ja za konja dala pravu damu.“


Kao u svakom ratu i ovde zna se,

potrebno je što pre zarobiti kralja

tada obezglavljene ostanu mase,

a bez vođe je tamna sudbina dalja.


Ratove  izazivaju glave lude,

budućnost ovog sveta postaće bolja,

kada bitka misaona igra bude,  

kad se rat preseli na šahovska polja.


Kod kakvoga spora za tablu bi seli    

i vodili rat bez baruta i krvi

nad njima bi kružili golubovi beli.

Pobednik je onaj ko matira prvi.

                     Jovan N. Bundalo


PESMODARI MIRA

Književni konkurs "Pesmodari mira"   jedini je konkurs u Srbiji (a možda i šire) koji objedinjuje tri vrlo bitne teme : MIR, LJUBAV , ŠAH . U savremenom svetu ,  gde je opasnost od rata svakodnevna , jer zavisno od volje " gospodara rata i mira" oružje može da progovori bilo gde i bilo kad , retko se čuje glas razuma. U svetu gde su prave vrednosti  skrajnute, gde se čak i Nobelova nagrada za mir , dodeljuje glavnim planerima i akterima ratova , mora da se konačno čuje glas mira, slobode i ljubavi . Pesnici su uvek prednjačili u tome . Bili su preteča i inicijatori . Njihovi kratki izveštaji iz prošlosti ali i budućnosti zovu se pesme . Pesmama se ne mogu platiti računi , kupiti hleb ... Ali se može uticati na raspoloženje masa . Izazvati revolt , gnev , otpor...Polako , ali sigurno dolazi vreme kada će čovečanstvo shvatiti da rat, agresija , nametanje svoje volje slabijima, nije više produktivno . Tada će pesnici mira likovati .To će biti njihova pobeda od kojih će imati koristi svi . I crni , i beli , i žuti i crnupurasti , i plavooki i zelenooki ... U tom širem kontekstu treba posmatrati Književni konkurs "Pesmodari mira" . Bez obzira što se ove godine održava po prvi put , već sada je jasno da je neophodan .Sve čestitke glavnom organizatoru Slavici Jovanović ali i pesnicima koji su se odazvali u tako velikom broju . Sve najbolje do sledećeg "Pesmodara mira":

Sokobanja 21. 12. 2014. godine

Hranimir Hrane Milojković
književnik


Dr . Milan Mladenović  od Lužice  PESNIČKO - ŠAHOVSKI HRAM  POVODOM PRVOG MEĐUNARODNOG KNJIŽEVNOG KONKURSA  " PESMODARI MIRA"


dr Milan Mladenović od Lužice

PESNIČKO-ŠAHOVSKI HRAM


Iz potresne priče izrastaju „Pesmodari mira“, jedan od najplemenitijih i najlepše imenovanih književnih konkursa za koje znam. Sestra je izgubila sestru. Jedna, Slavica, posvećena književnosti, ostala je bez druge, Slađane, posvećene šahu, obe sasvim mlade. Koju je plemenitiju utehu mogla da iznađe neutešna književnica, kakvu nadoknadu za nenadoknadivo, nego da pozivom na pevanje o Šahu Ljubavi i Miru podigne hram zlehudim udesom izgubljenoj sestri?


I jedna i druga bile su izabrale, svaka za sebe, po jedan sveopšti jezik. Kada je prerano zanemeo šahovski, priskočio je, u nadoknadu, onaj književni.  


Nije mi poznato da se bilo koja disciplina duha, ne dakle samo sportska, diči lepšim geslom od šahovskog: GENS UNA SUMMUS! Onaj ko je tim JEDAN SMO ROD obeležio smisao bavljenja šahom, pogodio je u samo srce stvari. Ni jedan drugi jezik ne povezuje, ne spaja, ne objedinjuje ljude koliko šahovski.


Iako namenjen istoj svrsi, jezik književnosti je na težem zadatku. Neophodan je prevod da bi se poruka i duh jednog jezika preneli u drugi. A često ni on ne biva dovoljan, posebno u poeziji. Postoje brojne neprevodivosti. Ono najlepše ostaje zatočeno u posebnosti pojedinih jezika.


Pomišljam da bi neke najlepše pesme mogle da se prepevaju na šahovski jezik. Kako bi to bilo da se, na primer, Disova pesma „Možda spava“ čita kao šahovska partija! Obrnut postupak je, naravno, primereniji i katkad se upražnjava, tok partije može se opevati stihovima. Moj lični primer za to su „Šahopevi“, među kojima se izdvaja „Konjski šahopev“, partija koju sam „prepevao“ i onda u pesničkoj zbirci Dnovrh objavio u obe verzije. Na oba jezika se slavi „crni at“ koji je sam „ugušio'' protivničkog kralja okruženog celokupnom svojom soldateskom.


Sa još dve neuporedive prednosti raspolaže šahovski jezik. Prvo, on se razmenjuje u radosti neposrednog sučeljavanja i napetosti suparništva, dok književni izranja iz često mučnog i isrcrpljujućeg osamljivanja. I drugo, bolji se odmah zna. Pa i kad je ravnoteža, privremena jednakost snaga, na kraju se ipak, ovako ili onako, npr. položajem na tabeli, dobija pobednik. Tu nema ,,nepravdi za života'' i naknadnih raspoznavanja, čega je krcata istorija književnosti. Pružaš ruku protivniku u znak čestitanja. Ili ti se pruža. Znaš gde si na tabeli, na rejting listi, u vremenu!


Ali tu gde je dobitak, raste i nadoknada. Gde prednost, tu i mana. Čime se u tim odmeravanjima sa šahovskim nadoknađuje književni jezik? Njegovo delo ne pati od ograničenja vremena, kao u šahovskoj partiji. Šahovski umetnik se bori sa satom, a književno stvaralaštvo ukida vreme. Da je velikim piscima pretio pad zastavice na satu, mnoga remek -dela nikada ne bi bila napisana.


I zato su ,,Pesmodari mira'' istinska književna naknada za nesrećno zanemeli jezik mlade šahistkinje Slađane Jovanović. Svi koji budu učestvovali na konkursu stihovima će nadoknađivati neodživljene njene godine. I to će biti freske, mozaici, vitraži na hramu-zadužbini koji joj je podigla plemenita sestra.



28 12. 2014. Beograd


ŽRTVENI (KONJSKI!) ŠAHOPEV
druga verzija

Hej, narode! Dogodilo se čudo!
Još niste čuli za takvu grotesku!
Jedan crn konj džilitnuo se ludo
I sam skršio belu soldatesku!

U jeku bitke padale su žrtve.
Upomoć Upomoć! vapio je kralj.
Neprijatelj jezdi i ne broji mrtve
Kao da mu komanduje Mihail Talj!

Straža se uzbuni pa na kraljev ropac
Prizva delije od svakoga roda
Po jedan pešak, top, skakač i lovac
Staše da tvore obruč neprohoda.

U protivnapad! naredi kraljica
Pa sama povede oštar uzvraćaj.
S prvim oficirem moćna osvetnica
Crnom kralju splete matni zagrljaj.

Ali spram svih njih borio se Pesnik
Već sa svojom damom u Večnom Životu
Na crno-beloj tabli urnebesnik
Ratnik za Smisao, Ljubav i Lepotu.

Njegova kraljica smotri pretnju kraha
Pa uskliknuvši: Bez kralja ne valja!
Prizva junake bez mane i straha
I dade život za voljenog kralja.

I kad belom kralju at već dođe glave
Da levim kopitom dokaže pedigre
Prvi artiljerac nošen žarom slave
Zalud se žrtvova za lepotu Igre.

Crni at ostade sam na sred bojišta
Spram njega bedem oko oligarha
I tad se prope, džilitnu, zanjišta
I desnim kopitom dokrajči monarha.

Hej ljudi! Pamtite tu čudesnu sliku
Podvig o kakvom svaki junak sneva!
U spomen poeti dorat-bojovniku
Širite slavu konjskog šahopeva!

1967, Predeo Žege - 2011, Vreteno

Pripremila : Slavica  Jovanović




Radio Legend medijski pokrovitelj Prvog Međunarodnog književnog konkursa " Pesmodari mira"

https://www.legend-radio.com/