Ukrajina - iz minuta u minut -

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu - 28.06. (kijevske snage) - kliknuti za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 29.06.

Basurin: Tenkovi kijevskih snaga došli u Marinku - "Narodna vojska je zabeležila kretanje grupe tenkova iz Kurahova prema Marinki, kao i pešadije kijevskih snaga", saopštio je zamenik komandnta korpusa Narodne vojske Eduard Basurin.

"Narodna vojska nastavlja da snima činjenice kretanja vojne opreme i pešadije kijevskih snaga. Dakle, iz pravca Kurahova (30 km od Donjecka) u Marinku je stiglo šest tenkova", - saopštio je Basurin.

Pored toga, on je rekao da se u istočnom delu mesta Ostroe i Marinke nalaze položaji samohodne artiljerije.



Oktobarski i aerodrom ponovo na meti kijevskih snaga - Kijevske snage su ponovo napale mesto Oktobarski koje se nalazi u Kubiševskom regionu Donjecka u blizini aerodroma, saopštio je načelnik okruga Ivana Prihodko.

"Granatiranje je trajalo oko pola sata", rekao je on. Prema raspoloživim informacijama, nema žrtava i većih razaranja". Prihodko je dodao da je napad izvršen pomoću minobacača.

Takođe napadima kijevskih snaga je bilo izloženo područje aerodroma u Donjecku. Tenkovi kijevskih snaga su oko 15 puta dejstvovali po aerodromu u Donjecku, saopštila je agencija RIA Novosti.

Oktobarski je izložen vatri treći dan za redom.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 29.06.




Ukrajini popust na ruski gas, ali manji nego pre - Vlada Rusije je nakon zvaničnog obraćanja ukrajinske strane donela odluku da joj za treći kvartal odobri popust za gas u iznosu od oko 40 dolara za hiljadu kubnih metara, nakon čega će cena za ukrajinski „Naftogas“ ostati na nivou iz drugog kvartala od 247 dolara, saopštio je premijer Dmitrij Medvedev.

„Od ukrajinske strane je stiglo obraćanje sa molbom da se produži važenje popusta. To je za nas u potpunosti očekivano, imajući u vidu tamošnju tešku ekonomsku situaciju. Doneta je odluka da se potpiše ukaz Vlade koji će za jedan kvartal uspostaviti poseban obračun uvoznih carina za isporuke gasa u Ukrajinu“, rekao je Medvedev na sastanku sa ministrom energetike Rusije Aleksandrom Novakom i šefom „Gasproma“ Aleksejom Milerom.

„Konačna cena za Ukrajinu za hiljadu kubnih metara gasa za treći kvartal iznosiće oko 247,17 dolara, uzimajući u obzir popust. Popust će biti oko 40 dolara“, dodao je premijer, naglasivši da Rusija ne može odobriti popust za gas za Ukrajinu u ranijem obimu (100 dolara za hiljadu kubnih metara), između ostalog i zbog pada cena na naftu.

Lavrov: Čuvati partnerstvo Rusije i Nemačke - Strateško partnerstvo između Rusije i Nemačke do kojeg se uspelo doći u posleratnim godinama u složenoj situaciji u Evropi, potrebno je pažljivo čuvati i razvijati, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„Savremenim naporima Rusije i Nemačke uspeli smo da postignemo istorijsko posleratno pomirenje, a poslednje godine izađemo na novi nivo strateškog partnerstva i uzajamno korisnog partnerstva. To je naše zajedničko dostignuće koje, uveren sam, treba pažljivo čuvati“, kaže se u pozdravnom govoru MIP-a Rusije učesnicima i gostima XIII Konferencije gradova-partnera Rusije i Nemačke, objavljenom na sajtu ruskog spoljnopolitičkog resora.

Prema rečima Lavrova, forum daje svoj doprinos u zajedničkom radu i skuplja predstavnički sastav učesnika, zainteresovanih za učvršćivanje poverenja i uzajamnog razumevanja. 

Šef ruske diplomatije je izrazio uverenost da će zaključci foruma stvoriti pretpostavke za dalje unapređenje međuregionalnih odnosa Rusije i Nemačke za realizaciju perspektivnih zajedničkih projekata.

Širenje NATO-a nije bio pokušaj da se uvredi Moskva - Zapad je uvek težio strateškom partnerstvu sa Rusijom, a širenje NATO-a uopšte nije predstavljalo pokušaj da se uvredi Moskva i podriju njeni interesi, izjavio je u intervjuu za „Zidojče cajtung“ generalni sekretar Severno-atlantske alijanse Jens Stoltenberg.

Mi smo zaista pokušavali da uspostavimo saradnju sa Rusijom, s tim što je ona trebala da bude zasnovana na minimalnom uzajamnom uvažavanju. Širenje NATO nije predstavljao uvredljiv ispad sa naše strane. Odluke o stupanju u NATO donosile su same nezavisne demokratske zemlje. Upravo narodi Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije su hteli da stupe u NATO. Mi nismo mogli da ih odbijemo, samo zato što se nalaze u regionu koji Rusija smatra svojom sferom uticaja“, rekao je Stoltenberg.

„Samo ako budemo jedinstveni i jaki možemo sarađivati sa Rusijom i razvijati konstruktivne radne odnose. Mi treba da ostanemo jaki i u isto vreme otvoreni za dijalog sa Rusijom“, dodao je on.

Generalni sekretar Alijanse izrazio je žaljenje što evropske zemlje-članice, uključujući Nemačku, ne žure da povećavaju vojne budžete, što je u zajedničkom interesu.

„Radi se o solidarnosti i pravičnosti raspodele zajedničkog bremena rashoda. SAD troše 4 odsto BDP-a na odbranu, a zemlje Evrope — oko 1 odsto. To je nepravedna raspodela tereta“, izjavio je Stoltenberg.

Ako se nešto ne promeni EU čeka krah - Predsednik Državne dume Rusije Sergej Nariškin u članku, objavljenom u „Rosijskoj gazeti“ pod nazivom „Demokratija sa tuđim glasom“, piše o tome koliko je EU samostalna u svojoj spoljnoj politici i daje ocenu njene politike prema Rusiji.

Šef Državne dume podseća da su EU produžile antiruske sankcije, dok je PSSE donela standardnu rezoluciju o diskriminaciji ruskih parlamentaraca. Međutim, navodi Nariškin, „suprotstavljanje politici sankcija unutra samih evropskih zemalja raste“, a „razlog je svima dobro poznat: kontinent od njih ima samo štetu“. 

Istovremeno, on vidi „neobičnost mnogih procedura“ u EU. Kao primer on navodi žalbu šefa italijanske diplomatije Franka Fratinija da se odluka o sankcijama donosila na nivou ambasadora i bez političke diskusije ili činjenicu da po pitanju uvođenja sankcija nije traženo mišljenje nacionalnih parlamenata.

Sergej Nariškin je naveo da Evropski parlament, na primer, u pitanjima u vezi sa Ukrajinom, direktno preporučuje „tešnju saradnju sa SAD“ koja se nalazi na drugom kontinentu.

„Gde je tu ozbiljnost zakonodavca, gde je njegova obaveza da objektivno i sveobuhvatno oceni činjenice, a ne da se dodvorava jednoj sili? Zar to nije očigledan primer gubljenja samostalnosti i rasta degradacije samog evropskog integracionog modela? Uveren sam da je, ako se ništa ne promeni, očekuje krah. I nikakve nove reforme neće je spasiti, jer će svako razumno rešenje ponovo nailaziti na otpor činovnika-marioneta koji su navikli da rade po naređenju svojih prikrivenih gospodara i unapred prepravljaju odluke, pa čak i procedure, u njihovu korist“, naveo je šef Državne dume.

Zaplena ruske imovine u Belgiji - pljačka usred bela dana - Predsednik Državne dume Sergej Nariškin izjavio je da zaplena ruske imovine i računa u inostranstvu predstavlja „pljačku usred bela dana“.

„Radi se apsolutno beskoristan posao — zaplena ruske imovine. To je pljačka usred bela dana, urađena tako grubo, nespretno i provokativno da je dovela do konfuzije i u redovima EU“, kaže se u članku Nariškina, objavljenom u „Rosijskoj gazeti“.

Pomoćnik predsednik Rusije Andrej Belousov ranije je izjavio da Rusija može preduzeti recipročne mere prema evropskim kompanijama, ako se nastavi blokiranje ruskih računa u EU.

Sredinom juna Austrija, Belgija i Francuska zaplenile su rusku državnu imovinu. Između ostalog, blokirani su računi državnih struktura Rusije.

NATO neće napasti Rusiju, samo zato što poseduje nuklearno oružje - Predsednik komisije Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Puškov smatra da NATO neće napasti Rusiju, samo zato što poseduje nuklearno oružje, napisao je diplomata na Tviteru.

„Jedinstveni razlog zbog kojeg NATO neće napasti Rusiju — nije njegova miroljubivost, već zato što posedujemo nuklearno oružje“, kaže se u saopštenju na socijalnoj mreži.

Edinstv.pričina, po k-oй NATO ne napadet na Rossiю, - ne ego mirolюbie, a naličie u nas яdernogo oružiя. Юgoslaviя,Irak, Liviя ego ne imeli

— Alekseй Puškov (@Alexey_Pushkov) June 28, 2015

Puškov je podsetio da Jugoslavija, Irak i Libija nisu imale nuklearno oružje.

Bivši američki ambasador u Moskvi Majkl Mekfol ranije je nazvao glupošću ideju osvajanja Rusije, na koju neće krenuti u Alijansi.„Samo potpuna budala bi napala Rusiju. Na sreću, u rukovodstvu NATO-a nema budala“, napisao je diplomata na Tviteru.

Štajnmajer: Nemačka ne sme da dozvoli izolaciju Rusije - Rusija je bila i ostaće glavni sused EU i Nemačke i zajedno s nama ona određuje budućnost Evrope, izjavio je šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer.

U intervjuu za „Velt am zontag“ Štajnmajer je činjenicu da Moskva i Vašington razmenjuju pretnje jačanjem nuklearnih potencijala u Evropi i kod njenih granica nazvao „starim refleksima hladnog rata, koji su još živi“, dodavši da se, međutim, svet promenio i više ga ne čine dve velike države, niti se deli na Istok i Zapad.

„Moramo se potruditi da ne dozvolimo da se sruši sve što je s tolikim trudom izgrađeno za decenije mira u Evropi. I ne možemo ignorisati činjenicu da je Rusija učestvovala u izgradnji evropskog posleratnog poretka“, rekao je nemački ministar.

Na pitanje može li zamisliti uspostavljanje normalnih, čak prijateljskih odnosa s Moskvom u bliskoj budućnosti, Štajnmajer je rekao da bi „to bilo veoma poželjno“.

„Međutim, sve zavisi od toga koliko je Rusija spremna da pomogne Ukrajini da prevaziđe sukob. Jasno je da Nemačka ne sme da dozvoli izolaciju Rusije. Rusija ostaje glavni sused EU i naš glavni sused i zajedno s nama ona određuje budućnost Evrope“, rekao je Štajnmajer.

Prokomentarisao je i izjavu Zbignjeva Bžežinskog, nekadašnjeg savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost, o „finlandizaciji“ Ukrajine — što bi podrazumevalo da ta zemlja bude članica EU a uzdrži se od ulaska u NATO.

„Nadam se da ćemo s Rusijom doći do zajedničkog razumevanja toga kako treba da bude osiguran teritorijalni integritet Ukrajine. Ali ni Rusija ni EU ne mogu da određuju trećoj zemlji kojim putem da se razvija. Sada nije početak devedesetih godina, lojalnost se više ne može postići političkim ili vojnim pritiskom. Vodeće zemlje treba da uče da svoje političke modele promovišu mirnim metodama“, rekao je šef nemačke diplomatije.

Video vesti za 29.06.



Razgovor sa srbskim dobrovoljcem Dejanom Berićem Dekijem

Pogled na Donjeck iz drona

Obuka Narodne vojske

Basurin o situaciji na frontu

Kolona oklopnih vozila Narodne vojske

Borbe u Peskiju - Narodna vojska
Ukrajina - iz minuta u minut -

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima