Istopolni (polu)brak i u Srbiji?

Vrata za istopolne brakove nisu širom otvorena, ali su ipak odškrinuta Prednacrtom građanskog zakonika, koji je od 26. juna na javnoj raspravi. Komisija za izradu zakonika izjasniće se o gej brakovima posle te javne rasprave. Ako stručna i šira javnost zauzmu stav da je u Srbiji moguće legalizovati istopolne zajednice, to će se urediti posebnim zakonom.

Ovo se moglo čuti na jučerašnjem predstavljanju Prednacrta, koji će u sledećih godinu dana biti na javnoj raspravi. Zakonik definiše brak kao zajednicu muškarca i žene. Budući da istopolne zajednice ne bi nužno morale da budu bračne, već bi mogle da budu i vanbračne, u tom slučaju ne bi morala da se menja ni ustavna, ni zakonska formulacija po kojoj je brak zajednica suprotnih polova.

Propisi bi, međutim, regulisali prava i obaveze istoplonih partnera, način podele i nasleđivanja imovine. Odnosi istopolnih partnera mogu da budu regulisani, mimo braka, na više načina, među kojima je i - ortakluk.

Što se tiče usvajanja dece, po rečima akademika Slobodana Perovića, predsednika Radne grupe za izradu GZ, svako ko ispunjava zakonske uslove da bude usvojilac, može i da usvoji dete.

Ako drugim zakonom budu regulisane istopolne zajednice, život u takvoj zajednici ne bi trebalo da bude prepreka za usvajanje.

GZ obuhvata opšti deo građanskog prava, porodične odnose, nasleđivanje, svojinu i druga stvarna prava, kao i ugovore (u GZ ih je definisano 50 vrsta) i ostale obligacione odnose. Sadrži skoro 3.000 članova, među kojima je 480 alternativnih.

Posebno važan deo odnosi se na svojinu, gde Srbija nema uređene odnose još od Drugog svetskog rata. Za oblast koja reguliše svojinu očekuju su veliki pritisci različitih interesnih grupa koje bi želele da zadrže neka stečena prava.

Prema rečima prof. dr Miodraga Orlića, između ostalog, reč je o "falangi od 6.000 zaposlenih" u administraciji. GZ bi trebalo da omogući da imovinske odnose uređuje i vodi sud, a ne Geodetski zavod.

ALTERNATIVNA REŠENJA

U javnosti je mnogo pažnje izazvala i zabrana fizičkog kažnjavanja dece, koja je u poslednjoj verziji Prednacrta ublažena, pa se navodi samo da je roditelj dužan da štiti dete od zlostavljanja. Mogućnost eutanazije je data kao alternativno rešenje, koje će se iskristalisati kroz javnu raspravu, baš kao i surogat majčinstvo. Ukoliko se proceni da su ova rešenja potrebna i primenjiva u Srbiji, biće uređena posebnim zakonima.