Irina Bokova: Nepismenost počinje da jenjava

NEPISMENOST POČINJE DA JENJAVA

„ Nepismenost je počela da jenjava: 84 procenta odraslog stanovnišva na svetu danas ume da čita i piše u poređenju sa 76 prtocrnta 1990. g. broj nepsimenih  je smanjen zha 100 miliona ljudi.

To je,  međtim, nedovoljno. Iza cifara su skrivene duboke  neravnopravnosti.

Dve trećine nepismenih sdu žene.

Većina dece i adolescenata koja ne pohađaju školu su devojčice.

Oni kojima se posrećilo da idu u školu, ne završaavju je uvek sa zanjem čitanja i pisanja. Čak i u ekonmski razvjenim zemljama ogroman deo sanovištva nije u potpunosti ovladao bazičnim navikama čitanja i pisanja.“ 

Jurij Štirov, neurobiolog, rukovodilac laboratorije magnetoencefalografije Orhukog unoverziteta (Danska)

„Već sa uzrastom od 6-7 godina plastičnpst nervnog  sistema se sužava i to utiče  na sposobnost  razvoja  kognitivnih navika,  u prvom redu jezičkih.  Kao i usmeni govor, čitanje je veoma složena navika: mi povezujemo   u znatnoj meri sasvim slučajno proizvoljnu kombinaciju  crtica i kružića sa zvucima, rečima i smislo i objedinjujući sve te elemente u rečenice nastojimo da razumemo opte značenje teksta.

Uprkos  jednostavnosti  kako izgleda,  čitanje  zahteva  od mozga velike napore.

Ako mi propustimo momenat kad je mozak maksimalno plastičan, sšpsoban i oran da stvara nove reprezentacije  za infomacije,  svako odlaganje za kasnije,  biće mu teže i složenije. (Izvor: „Teorija i praksa“ )

Maksim Krohauz,  rukovodilac Laboratorije sociolingvistike RANHiGS

„Očigčedno  je moda  antipismenosti   prošla.  Svesno izvrtanje ortografije je minulo.  Zato što  jezička norma  ima ne samo kulturnu nego i praktičnu misiju.

Pismen čovek brže čita pismeno napisani tekst. Ako je čovek nepsmen,  njemu je onda svejedno  kako se piše. 

Otuda se  tekstovi  napisani sa izvrutom prtogfaijom čitaju duže i teže.  Ispada da su sve igre i unakazivanje jezika  prihvatljive sve dotle dok ne počnu smetati komunikaciji. I opetr sledi povratak k normi zato što  ona nudi višejezičke udobnosti i komfora za komunikaciju“