Uništavaju nas putem njihove «nediskriminacije»

U Moldaviji je donošenje zakona o zabrani bilo kakvog oblika diskriminacije bio jedan od uslova zbog kojeg se Evropska unija složila da joj uvede bezvizni režim. Od samog početka njegovog razmatranja u parlamentu, javnost Moldavije izražavala je masovne i burne proteste, pošto ga je povezivala sa legalizacijom istopolnih brakova i usvajanjem dece od strane homoseksualaca. I pored toga, 25. maja 2012 godine zakon je bio usvojen i 26. decembra 2012 godine parlament je uneo izmene u krivičnom i administrativnom kodeksu države, odredivši mere kažnjavanja za diskriminaciju: novčana kazna od 6 hiljada dolara ili zatvorska kazna u trajanju do 6 godina. 1. Januara 2013 godine zakon je stupio na snagu. Socijalisti su podneli protest Ustavnom sudu Moldavije, koji je, međutim razmatranje odbio kao neosnovano.

Moldavska Pravoslavna Crkva Moskovske Patrijaršije osudila ga je, kao zakon koji sadrži legalizaciju homoseksualizma i razvrata i dala parlamentu mesec dana na njegovo povlačenje, pretivši da će u suprotnom izopštiti iz Crkve one poslanike koji budu glasali za njega. Za sve to vreme Moldaviju potresaju protesti. Međutim, bezuspešno.

Objavljujemo stav episkopa Ungenskog i Nisporenskog Petra povodom situacije nastale u zemlji.

Ungenska i Nisporenska eparhija uvek su podržavale i podržavaju hrišćansku porodicu, sastavljenu od oca, majke i dece. Pravoslavna Crkva vaspitava i izgrađuje svoju decu i mlada pokoljenja u ljubavi prema Bogu i roditeljima, tradiciji, i moralnim vrednostima.  

13. septembra 2015 godine u gradu Ungena, vladika Petar je organizovao «Marš u znak podrške života i tradicionalne porodice» i konferenciju posvećenu problemima abortusa i tradicionalne porodice.

U poslednje vreme mi od hrišćana dolazi sve veće negodovanje i nezadovoljstvo povodom talasa pravnih kažnjavanja (novčanih i zatvorskih kazni) koje bi trebalo primenjivati na takozvanu „diskriminaciju“ i „netolerantnost“ ka nosiocima i propagatorima socijalnih poroka. Ova zabrinutost je nastala zbog osnivanja „Saveta za otklanjanje i likvidaciju diskriminacije i obezbeđivanje jednakih mogućnosti“-„policijskih“ organa, „batina“ u nečijim rukama, stvorenih na osnovu Zakona № 121 od 25.05.2012 g. sa ciljem osiguravanja „jednakih mogućnosti“.

Taj organ je načinio stanovništvo „osetljivijim“ na likvidaciju svih oblika diskriminacije i širenju tolerancije ka svemu i svačemu.

Kakve opasnosti prete Crkvi kao socijalno-pravnoj instituciji? Crkvu možemo uporediti sa Državom. A šta je to Država? Država- to je kolektiv ljudi, kojom upravlja vlast (sistem državnih organa). Država je nalik živom organizmu.

Ukoliko je čovek zdrav, onda je i kolektiv, deo čega je čovek, zdrav; ukoliko je bolestan, onda će i kolektiv, deo čega je čovek, prestati ispravno da funkcioniše. Kako se bolestan čovek obraća lekaru za telesnim izlečenjem, tako i Crkva predstavlja „lekara“ grešnom čoveku, sprovodeći njegovo duševno lečenje. Da nema ovih „lekova“ čovek bi poginuo.

Ljudi su stvoreni po obrazu i podobiju Božijem. Ali, ni jedan čovek ne liči u potpunosti na onog drugog. Ljudi se rađaju sa crtama koje ih razlikuju jedne od drugih.

Kako roditelji sa ljubavnju ukoravaju svoju decu, tako je i Crkva prizvana da voleći upreže svoje hrišćane radi ispravljanja zvanih. Ako se organizam, nalazeći se u stadijumu raspadanja, ne pogrebe, on će biti izvor infekcija za ostale organizme, žive i zdrave.

Ukoliko mi, kao služitelji Crkve, nastavimo borbu sa abortusima (ubistvo deteta u utrobi majke) ili sa konzumiranjem kontraceptivnih sredstava (otrova), bićemo optuženi pristalicama ove prakse za diskriminaciju i odsustvo tolerancije.

Ali, šta je to tolerancija? Radi pojašnjenja, navešću primer. Ako neko uđe u naš dom i bez pitanja uzima nama potrebne stvari (nameštaj, posuđe, namirnice, itd.) mi ga moramo trpeti, to jest „prihvatiti“ to da lopov uzima mimo naše volje, inače ćemo odgovarati za netolerantnost.

Ako je u nekom kolektivu četvoro od pet ljudi zdravo, a jedan je nosilac zarazne bolesti (na primer tuberkuloze, kolere, itd.) i on se obavezno mora izolovati i lečiti. Onda, sa tačke gledišta „nediskriminacije“, ako nosilac infekcije ne želi da bude izolovan i podvrgnut lečenju, on će se smatrati „diskriminisanim“, a ostalih četvoro će biti podvrgnuti kazni.

Sutra-prekosutra, ta „moda“ nediskriminacije i tolerantnosti će zameniti hrišćanske praznike: Vaskrs, Božić, Uspenje Bogorodice, jer će neko smatrati sebe „diskriminisanim“ zbog tih Gospodnjih praznika i zahtevaće da se zamene drugim, poput 8.marta.

Porodica je osnovna ćelija naroda. Demonstriraću kako se razara porodica pomoću instrumenta „antidiskriminacije“.

Prvi put-to je uništavanje hijerarhije u okvirima porodice, to jest, zamena uloga muškarca i žene. Žene današnjih dana smatraju sebe diskriminisanim ukoliko ne učestvuju, umesto muškaraca, u donošenju određenih socijalno-društvenih odluka. Iz toga sledi da više za porodicu ne zarađuje muškarac, već žena. Tako žene, oslanjajući se na „principe nediskriminacije“, više ne žele da rađaju decu, da ih vaspitavaju, da im spremaju hranu, peglaju odeću, itd. U poslednje vreme sve se češće primećuje zamena uloga, pojavljuju se mnogobrojne feminističke organizacije, ratujujuće za emancipaciju i kao posledica sve više raste broj razvoda.

Na taj način, postepeno, pomoću javno destruktivnih organizama, očigledno se realizuju interesi onih, koji jasno streme onome što mi nazivamo moralom, pristojnošću, svetošću, a takođe i pravima većine.

Ili ne znate da nepravednici neće naslijediti Carstva Božijega? Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muželožnici (1 Kor. 6: 9).

Episcopia Ungheni

Episkop Petar (Mustjace)

Sa ruskog Iva Bendelja