Tragična sudbina velikih ruskih pesnika (3.)

Svetska premijera opere „Ahmatova” u pariskoj „Bastilji“

Na seni pariske Opere „Bastilja“  održana je svetska premijera opere  „Ahmatova“   mladog francuskog kompozitora  Bruna Mantovani,   a  reditelj je  Nikola Žoel,    direktor Pariske opere.

Ana Ahmatova otkrovenje za veći deo francuske publike

Predstava koja je  odsada ušla  u stalni  repertoar jednog od najbojih muzičkih pozorišta u svetu,  neosporno je postala prvorarazredni umenički dogđaj. Za Francuze ova nova opera istvormeno znači i otrkiće Ahmatove. Veći deo publike,   makar koliko  to izgledalo neverovatno,   nikad nije čuo za ime velike ruske pesnikinje,  jedne od najvećih svetskih poetesa.

Drama umetnika u uslovima diktature i duboka rana u srcu majke

„Moja opera,  je pre svega drama umetnika  kojemu je bilo suđeno da živi i stvara u uslovima diktature. Istovrmeno je to i lična drama – konflikt sa sinom,   Lavom Gumiljovim,   koji je ostavio duboku,  živu ranu na srscu velike pesnikinje i majke,  Ane Ahmatove“, kaže kompozitor Mantovani.

Libreto je napisao stalni dramaturg Pariske opere,   poznavalac ruske poezije  Kristofer Gristi.

Kompozicja opere se sastoji iz tri čina i  jedanaest  slika,   traje dva sata i obuhvata dva desetleća iz života Ahmatove.

Radnja počinje da se odvija  1937. u lenjingradskoj komunalki  u kojoj pesnikinja živi sa sinom i bivšim mužem,  istoričarem umetnosti  Nikolajem Puninim i njegovoj tadašnjom životnom saputnicom Olgom. Noću se Ani Andrejevnoj priviđaju čekisti  koji dolaze u pretres stana. Lav umiruje majku i progoni priviđenja. Ali snoviđenja na javi se pokazuju proročanskim.  Najpre odvode Punina,   a zatim i sina Aninog,  Lava Gumiljova.

Zašto Ahmatova nije pokušala da sapsi sina iz GULAG-a?

Hitler objavljuje rat. Ahmatva zajedno sa Lidijom  Čukvskom i Fainom Ranjevskom odlazi u evakuaciju u Taškent. Čukovska neprestano podseća  Anu Andrejevnu na sina  kome je  dužna da pomogne.

Posle rata Ahmatova se vraća u razrušeni Lenjingrad gde se susreće  sa sinom.

Nadu za bolju i srećniju budućnost koja se počela nazirati uništava   Ždanov  koji je 1946.  „prikiva“ Ahmatovu.

„Ona ili je monahinja,  ili bludnica,  a najverovatnije je i jedno i drugo istovremeno,   kod nje je blud pomešan sa molitvom“,   tvrdi Ždanov.

Ana Ahmaotva: Staljin i Ždanov su u parvu!

Drugo hapšenje Lava. Ahmatavoa se sreta sa engleskim piscima kojima je  bila  prinuđena da izjavi kako su Staljin i Ždanov „u pravu“. Zabezeknuti  Englezi  su smatrali da je  skrenla s pameću. Umire Staljin,   ali Ahmatova ne veruje u mogućnost bilo kakve promene. Ranjevska joj ponovo pomije sudbinu  sina,   Lava,   i moli je da mu pomogne. Ahmatova se pravda i pozviva se na svoju bespomoćnost,  optužujući vlast zbog toga što je razdvojila mjku i sina.

„Rodila sam sina za  tamnicu“ govori ona Ranjevskoj.

Lav ne oprašta majki

Na kraju Lav se konačno  vraća iz lagera u Lenjingrad. On priča kako je i šta se sve preživeo u GULAG-u,   prekoreva majku zbog toga što ništa nije preduzela da ga oslobodi. Ahmatova pokušava da se opravda,   ali je  sin numoljiv  i neće ni da čuje za bilo kakva opravdanja. Rastrzana kajanjem,  Ahmatova ostaje u očajnju i usamljenosti.

Bez ruskih pevača

Makar koliko  to izgledalo neobično,    Pariska opera je  prošla bez ruskih pevača koji su inače  ovde česti gosti. Glavnu ulogu peva nemački meco- sopran Janina Bašle,  partiju Lava Gumiljova interpretira mađarski tenor Atila Kise,   Lidiju Čukovski –američk pevačica Vardui Abramjan,  dok je rola Faine  Ranjrvske poverena afrancuskom sopranu Valeriji Konduluči,   Nikolaja Punina interpretira  francuski bariton Leonel Pentre. I konačno -poput grčkih tragedija,   jednu od glavnih uloga  u predstzavi igra hor-glas ruskog naroda. 

Modiljanijevim portretima Ahmatove  na afišma  prekriven ceo Pariz

Dekoracija je urađena u dominatnim crno –sivim tonovima. Ipak nije se mogao zobići Amadeo Modiljani,   pesnikinjin prijatelj iz mladosti rane. Njegov poznati portret Ahmatove  služi kao fon na operskoj sceni i naštampan  na afiši   rasprostranjen  je po celom Parizu.

U  muzici ovog  operskog dela  se čuje ruska nota –ekspresivna,  mračna,   tragična. Nju nagoveštava pre svega „Celovečernje  bdenje“ Rahmanjinova.

Po mišljenju muzičkih kritičara  oseća se i uticaj Šostakoviča,   naročito njegove opere „Ledi Magbet Mscenskog  okruga“.

Sam kompozitor  Bruno Mantovani kaže: 

„Pišući muziku   slušao sa glas Ahmatove. I mi smo u libreto opere uključili njene poznate stihove.”

Na sceni se takođe pevaju i stihovi Puškina  koga  je Ahmatova  u celoj ruskoj i  svetskoj poeziji stavljala iznad svih  pesnika.

Prvi puti cveće usred ovacija

U vreme ovacija prvi put je,    kako beleže izveštači sa premijere,   na scenu poletelo cveće,   što inače u Francuskoj nije uobičajeno. Najviše pohvala su  dobili   kompozitor i reditelj,    zatim  nemački meco -sopran Janina  Bašle,  veličasntvena,   tragična,   nepokorna.

I muzičko-portske večeri Ahmatovoj u čast

Osim ove predstave pariska opera „Bastilja“ posvećuje velikoj ruskoj pesnikinji i muzičko-poetke večeri.  Poznata glumica Fransoaz Fabjan čita stihove Ane Ahmatove,    muzičari i pevči izvode  ciklus Prokofjeva „Pet pesama Ane  Ahmatove“,   a na programu su takođe i dela Šopena,   Šostakoviča,   pa i samog Montovanija.


Branko Rakočević