Kukavičje jaje i paori

Recept, koji je poznat još iz ere Slobodana Miloševića, preko Đinđića, Koštunice, Tadića, pa do danas, a gde se vatra najlakše gasi tako što se u redove onih koji je pale ubaci desantni jurišnik režima, Nenad Čanak, da „buče i viče“, pokazao se još jednom delotvornim i u slučaju protesta poljoprivrednika zbog najbitnijeg zakona koji se donosi od 2012. godine. To je pokušaj da pokaže sebe kao zaštitnika paora, a zapravo je jedan od najodgovornijih za sunovrat agrara uopšte.

Čanak je uspeo ono što su šefovi od njega i tražili: da opravdano nezadovoljni poljoprivrednici budu prikazani kao „oni Čankovi“, „što se nešto bune i nešto hoće“, ili, kako Nešin gazda kaže: „Bune se oni koji rade za tajkune“. Pritom, oni, ne samo da nisu Čankovi, već se bune s razlogom i hoće ono što je suštinski potrebno ovom društvu.

Tako je još jedna misija uspešno obavljena – biće para da se orgija na salašu i biće goriva za motorne sanke i ove zime. Kukavičje jaje ispililo je gramzivu ptičurinu, a u njenom kljunu završili su svi zahtevi i vapaji onih koji od zemlje i za zemlju žive. Šta nas, dakle, čeka? Čeka nas mogućnost da definitivno strani, a navodni investitor, recimo kupi, tj. zakupi, 5.000 hektara u Srboranu na 30 godina i time uništi egzistenciju i proizvodnju 400 gazdinstava; imaćemo monopoliste, koji naše strateške resurse dobijaju za šaku pirinča; imaćemo poniženje, dodatnu devalvaciju (kao da nisu dovoljno devalvirani) paora i njihovu ekonomsku ugroženost; imaćemo privredni disbalans.

A, on? On će imati lep poklon ispod jelke od premijera. Zaslužio je, bio je dobar ove godine. Uspeli su obojica. A, kad se njih dvojica raduju uspehu – to znači da mi, svi ostali, možemo da tugujemo u neuspehu.

Autor: Danijel Kulačin

Vojvođanske novine