Obnavljanje Palmire koštaće stotine miliona evra

Ko će i na koji način obnavljati Palmiru, Unesko će odlučiti na zasedanju u ponedeljak. Organizacija je osnovala fondaciju za rekonstrukciju drevnog grada. Sada ona raspolaže samo sa tri miliona evra, a potrebne su stotine miliona.

Stručnjaci za poznu antiku već su se latili posla. Oni kadar po kadar proučavaju snimke Palmire iz kvadrikoptera kako bi procenili razmere razaranja i predstojećeg obnavljanja uništenih objekata.

Na ulazu u Palmiru nalazio se Hram Bela, vrhovnog feničanskog boga Sunca. Rimljani su ga zamenili svojim Jupiterom. To je spomenik arhitekture iz 1. veka.

Pored ovog hrama do avgusta 2015. stajala je Trijumfalna kapija, vizitkarta Palmire. Prema predanjima, kroz ovu kapiju u Palmiru je kao pobednica ušla legendarna carica Zenobija, koja je ustala protiv vlasti Rimljana i osvojila Siriju i Egipat.

Desno od glavnog puta nalazio se još jedan objekat pod zaštitom Uneska — Hram Balšamina, boga neba. Njega su žitelji arabijske pustinje molili da im donese kišu. U petom veku hram je pretvoren u hrišćansku crkvu.

Sve ove spomenike neprocenjive vrednosti razorili su teroristi DAEŠ-a prošle godine.

Uništene su i tri pogrebne kule koje se nalaze u susednoj dolini grobnica. Prema jednog verziji, teroristi su pokušavali da pronađu zlato i dragocenosti. Od čuvara muzeja Halida elAsada i njegovog sina pokušali su da izvuku informacije o tome gde je blago sakriveno.

„Hteli su da znaju gde su zlato i dragocenosti sakriveni u Palmiri. Rekli smo im da su glavne vrednosti Palmire stubovi, zdanja i statue, a da zlata nema“, rekao je Valid el Asad, rukovodilac Muzeja Palmire.

Zbog odbijanja da sarađuje s DAEŠ-om, teroristi su ubili poznatog sirijskog naučnika. Prema rečima njegovog sina, deo relikvija je Muzej Palmire uspeo da evakuiše.

Ono što je preostalo nije toliko razoreno koliko je opljačkano. Deo stručnjaka smatra da su pojedini kadrovi na kojima teroristi ruše statue režirani radi skretanja pažnje.

„Kadrovi koje smo videli, na kojima DAEŠ demonstrativno razara muzej ili pojedine objekte, meni su se činili, kao i stručnjacima, donekle inscenirani“, kaže Mihail Švidkoj, predstavnik predsednika Rusije za međunarodnu kulturnu saradnju.

Mihail Švidkoj smatra da Palmiru i sada treba štititi od „crnih kopača“ i pljačkaša grobnica, pre nego što Unesko počne tu da radi.

Sirijski stručnjaci iz odeljenja za antiku posle prvobitnog pregleda govore da je moguće obnoviti Hram Bela i Trijumfalnu kapiju. Za konačnu procenu Unesko mora u Palmiru da uputi naučnu misiju.

„Priprema se hitna misija Uneska koju čine vodeći eksperti upravo za spomenike pozne antike. I ova misija, svaki član ove misije, piše svoj individualni izveštaj u kojem se ukazuje šta je potrebno uraditi prvo, drugo, treće, kako izvesti restauraciju, koje stručnjake pozvati — sve do potrebnog budžeta“, kaže stručnjak Uneska Aleksej Lidov.

Unesko ima stroga pravila. Na brzinu izvedena rekonstrukcija može da dovede do isključivanja spomenika sa spiska kulturne baštine.

Prema rečima Alekseja Lidova, Palmira ima odlične šanse da ostane u registru Uneska ako se imaju u vidu kvalifikovanost i marljivost ruskih stručnjaka. Za to će, doduše, biti potrebno najmanje pet do sedam godina.

Čitajte više na Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut