Karaganov: Evropska unija će se raspadati i oko toga će se voditi velika borba

Šta će biti sa Amerikom po završetku novembarskih predsedničkih izbora? Šta će ti izbori doneti svetu i Rusiji?

Evo procena i prognoza poznatog ruskog spoljnopolitičkog eksperta, počasni predsednik Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, dekana Fakulteta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose moskovske Visoke škole za ekonomije Sergeja Karaganova.

Izneo ih je u intervjuu uticajnom ruskom dnevnom listu „Izvestija“.

       • Kako ocenjujete generalno stanje u rusko-američkim odnosima, postoji li osećaj otopljavanja?

       - Nema nikakvog otopljavanja u rusko-američkim odnosima, ali postoji kretanje ka konstruktivnijem dijalogu povodom nekih pitanja. Otopljavanja nema i neće ga gotovo sigurno ni biti u narednim godinama, ako američka elita ne promeni svoj trenutni način razmišljanja, koji se zasniva na pokušaju da se naglo obnovi pogoršanje iz poslednjih decenija u skoro svim pravcima. Mi sada vidimo svojevrsni revanš za poraze, koje je američka elita nanela sama sebi tokom 2000-ih godina. To je prvo.

       Drugo. Do otopljavanja će doći samo ako i kada američka elita, što je takođe veoma teško predvideti, odustane od mesijanizma. Ali to je gotovo nemoguće zamisliti - bar za sada - jer je mesijanizam ugrađen u genetski kod američke nacije.

       Treći faktor, koji bi mogao ozbiljno promeniti rusko-američke odnose nabolje jeste poboljšanje ekonomske situacije u našoj zemlji i započinjanje reformi. Značajan i moćan impuls američkoj agresivnoj politici daje polaganje nade u ekonomsku slabost Rusije - uverenje da nas ponovo mogu iscediti i da će nas vratiti u 90-e godine.

       • U SAD je u toku predizborna kampanja. Opštu pažnju privlači figura Donalda Trampa: s jedne strane, on je prilično ekstravagantan čovek, ali, s druge strane, lider izborne trke u Republikanskoj partiji. Da li njegove izjave, koje odražavaju mišljenje dela američke elite, mogu biti politika nove administracije, ili je to samo pokušaj provociranja publike?

       - To je mišljenje značajnog dela američkog društva i relativno malog dela američke elite. To je pravac, koji sada ima tendenciju da jača. Ali ono je, ako ćemo iskreno, još uvek relativno marginalno. Cela američka elita je organizovana protiv Trampa upravo zato što on izražava takve stavove.

       Ni ono što predlaže njegova glavna suparnica - Hilari Klinton - takođe ne raduje američku elitu. Ovo će biti jedinstveni izbori, u kojima oba vodeća kandidata imaju više ljudi koji ih mrze, nego ljudi koji ih podržavaju. Klintonovu, po mom mišljenju, više od polovine Amerikanaca ne može da smisli, a Trampa - dve trećine, i ni pod kojim uslovima oni neće glasati za njih.

Donald Tramp

       Amerika prolazi kroz veoma tešku političku situaciju. Ima raskol i razdor unutar elite, raskol elite i stanovništva - jednom rečju mnogo raskola koji imaju nepredvidiv uticaj na međunarodnu scenu. To je, očigledno, jedan od razloga, zašto Rusija igra na dugoročno i oštro obuzdavanje te zemlje - da bi sprečila nekakve avanturističke akcije.

       Međutim, možda će razum preovladati. Možda će američka elita kroz težak period doći do nekog novog shvatanja svojih interesa. Ali za sada, nažalost, vidimo neslogu, a u odnosima prema Rusija dominira gotovo samo mržnja.

       Keri želi da uspe. Očigledno, on želi da reši bar jedan problem, jer Klintonova nema spoljnopolitičkih uspeha, pa Keri želi da sa funkcije ode pobednički. Ali, Keri u administraciji više ne zauzima dominantnu poziciju u spoljnoj politici. Njega oko nekih pitanja spoljne politike snažno pritiskaju čak i njegovi sopstveni podređeni.

       • Kako ocenjujete šanse da sa novom administracijom dođe do „resetovanja“ odnosa?

       - Šanse za taktičko „resetovanje“ u nekom vremenu, naravno, postoje. Ali, postoje strateški razlozi, koji čine, da korenito ozdravljenje rusko-zapadnih odnosa bude dug proces. Prvi se svodi na to što Zapad (Amerika manje, a Evropa u većoj meri) veoma brzo gubi pozicije. Evropljani, potpuno je očigledno, smatraju da im je neophodan neprijatelj.

       Ono što se u evropskoj štampi piše o Rusiji, o borbi dobra i zla - mnogo je gore od onog u Americi. U Evropi je mnogo ljudi u eliti i među stanovništvom koji podržavaju Rusiju. Ali, evropska elita, izgubivši i gubeći i dalje, pokušava da se organizuje između ostalog i na antiruskoj osnovi. Zato da jednostavne načine poboljšanja odnosa ne predviđam.

       Naravno, nekih taktičkih sporazuma će biti, ali taktički sporazumi neće rešiti problem. Na kraju krajeva, „resetovanje“ (u vreme predsednikovanja Dmitrija Medvedeva) bilo je, po mom mišljenju, neuspeh i to - od samog početka. Obaminoj administraciji, koja je nasledila niz neuspeha od Buša, bili su neophodni bilo kakvi pregovori sa Rusijom, kako ih ne bismo ometali i kako im ne bismo pogoršavali neuspehe - na Bliskom istoku, u situaciji oko iranskog nuklearnog programa i tako dalje po spisku. To je apsolutno očigledno. „Resetovanje“ je zato, u stvari, bio predlog nekakvog formalnog dijaloga ograničenog na nuklearno naoružanje, koje tada nikoga nije interesovalo. Sada, očigledno, ono interesuje mnoge.

       Ako se sada dogovorimo nakon trenutnih konfrontacija - to će verovatno biti taktički potez, ali moramo shvatiti da mi i dalje moramo ići do kraja i naučiti naše evropske i američke partnere da poštuju naše interese. Grubo rečeno, moramo nastaviti da ih vaspitavamo, iako će to biti prilično skup proces.

       • Šta mislite, da li je moguća situacija, da evropske elite (možda ne sadašnje, već opozicione) odigraju ulogu posrednika između Rusije i SAD, i da ipak dođe do poboljšanja odnosa?

       - Odnosi se delimično mogu poboljšati i oni se već poboljšavaju između Rusije i Evrope. Međutim, mora se shvatiti da je jedan od razloga ukrajinske krize bila svesna želja dela ukrajinskih i velikog dela američkih elita da se spreči zbližavanje Evrope, Rusije i Kine. Umnogome je upravo zbog toga rasplamsana ukrajinska kriza. I to i dalje ostaje kao problem.

       Međutim, taktički dogovori su mogući, pogotovo što Evropljani već vide da na antiruskoj osnovi oni nikakve probleme ne rešavaju. Evropljani ne mogu ovaj antiruski savez okrenuti u svoju korist. Zato će, po mom mišljenju, realizam preovladati.

       Ali, treba shvatiti da će Amerikanci ponovo ometati približavanje Rusije i Evrope i da će to biti dug proces. Osim toga, mi moramo krenuti od vrlo proste situacije: Evropa je ušla u krizu na mnogim nivoima. Nju na engleskom jeziku možemo nazvati meltdown (topljenje). Nadajmo se da se evropski projekat neće raspasti, ali to će biti glavni sadržaj evropske politike u narednim godinama. U takvoj situaciji Evropljani mogu odigrati nekakvu pozitivnu ulogu, međutim, Evropa će se raspadati i oko nje će se voditi borba.

       Preveo: Srđan Đorđević
Fakti