Petrovdan

12. jula crkva proslavlja dan Svetog Petra i Pavla. Kod pravoslavnih hrišćana završen je petrovski post, koji je Crkva utvrdila u znak sećanja na služenje i stradanje svetih apostola.

Po jevanđeoskom predanju sam Isus Hristos je pozvao Petra, tada još običnog ribara Simona, zajedno sa bratom Andrejem da mu budu učenici. Simon je postao najrevnosniji sledbenik Isusa. Zbog svoje jake vere on je dobio od Učitelja ime Petar, što u prevodu sa grčkog znači kamen. Kako govori Jevanđelje po Mateju, Sapsitelj je obećao da će zasnovati na tom kamenu Svoju Crkvu. Petar je prvi počeo da propoveda o Hristovom uskrsnuću i mnogo je stradao za veru.

Pavle je pre toga nosio ime Savl i bio je žestoki progonitelj hrišćana. Ipak na čudesan način se preobratio u veru, krstio se i postao revnosni propovednik hrišćanstva. Izvršivši nekoliko putovanja po Sredozemnom moru, on je osnovao crkve u Maloj Aziji, Grčkoj i Rimu.

Oba apostola završila su svoj zemaljski život u Rimu. Zbog propovedanje Hrista po naredbi cara Nerona apostol Pavle, koji je imao rimsko državljanstvo, bio je pogubljen mačem. Apostola Petra su po rimskim zakonima predali sramnijoj kazni - bio je raspet na krstu. Smatrajući da je nedostojan da umre istom smrću kao i Spasitelj, Petar je zamolio dželate da ga razapnu glavom nadole.

Svete apostole Petra i Pavla počeli su da poštuju u Rusiji pre više od hiljadu godina, odmah posle preuzimanja hrišćanstva, govori filolog Tatjana Skripnik.

Danas je teško naći ruski grad bez Petropavlovskog sabora ili Petrovske ulice, oblast bez Petrovke ili Pavlovske slobode. U znak sećanja na apostole nazvani su gradovi Sankt-Peterburg, Petropavlovsk-Kamčatski i Petrozavodsk. Imena Petar i Pavle uvek su bila posebno popularna u Rusiji. Ona su postala osnova najrasprostranjenijih ruskih prezimena.

U znak sećanja na služenje i stradanja svetih apostola Pravoslavna crkva je utvrdila post, koji prethodi prazniku. Petrovski post, za vreme kojeg se ne jede meso, jaja ni mleko, a posebnim danima ni riba, može trajati od 8 dana do 6 nedelja, u zavisnosti od datuma proslave Uskrsa. Ove godine on je bio dug i trajao je 6 nedelja.

Po tradiciji na porodičnom ručku danas treba da budu jela od ribe, pošto crkva poštuje apostola Petra još i kao pokrovitelja ribara - nastavlja Tatjana Skripnik.

Na Petrovdan obično se ide u goste, posećuju se rođaci. Nekada je seoska omladina tog dana odlazila u polje na čitavu noć, čekala izlazak sunca. A ono, po narodnom predanju, na praznik Petra i Pavla iskri posebnim bojama, koje se prelivaju kao duga.

Svaki praznik Pravoslavne crkve ima poseban smisao, pomaže da svhatio šta čovek treba da učini u svom životu. Dan apostola Petra i Pavla je poziv na misionarstvo. Naravno, danas malo ko ide u misionarske pohode i nije za sve to moguće. Ali postoji misija dostupna svakom čoveku - biti za sve „sunašce" i kako je govorio prepodobni Amvorsij Optinski: Da žive i da ne žale. Nikoga da ne osuđuju, nikome da ne dosađuju, i svima moje poštovanje.