Čudesno ostrvo lipa

Ruski biolozi kreću na Ostrvo lipa. To je neveliki deo sibirske tajge, gde rastu lipe, relikt predledenog doba. Na toj zagonetnoj teritoriji u surovoj klimi odlično se oseća drveće koje voli toplotu i nije preživelo u regionima sa mnogo povoljnijim uslovima.

Nekada, pre mnogo hiljada godina u Sibiru je bila sasvim drugačija, toplija klima. Šume su krune listopadnog drveća. Rasli su hrastovi i klenovi, bukva, jasen, orah, lipa, kesten. Zatim je nastupilo zahlađenje, a posle njega i Veliko otapanje. Biljke koje vole toplotu su nestale, ostavivši samo fosile u slojevima kamenog uglja. Smenile su ih današnje vrste - bor, kedar, jela.

Samo jedna lipa preživela je sve nezgode, koje su pogubile njene drvene sunarodnike, i sačuvala se u skrivenim kutcima do danas - pisao je čuveni sibirski botaničar Porfirij Krilov. 1881. godine on je otkrio čuveno reliktno Ostrvo lipa na nevelikoj teritoriji od 11 hiljada hektara u blizini sela Kuzedejevo Kemerovske oblasti. Tilia sibirica, sibirska lipa, relikt je predledenog doba, kaže jedan od rukovodilaca naučne ekspedicije Andrej Kurpijanov, saradnik Instituta za ekologiju čoveka Sibirskog odeljenja RAN.

Lipa u Sibiru je prirodno čudo! Čas govore da ispod Ostrva lipa postoje slojevi uglja koji gore i zagrevaju tle. Čas kažu da je tamo ostalo seme još od davnog doba. To su hipoteze. Cilj naše ekspedicije koja će biti izvedena u avgustu je sprovede kvantitativu i kvalitativnu analizu svih stabala. I zatim periodično da posmatra da li se umanjuje broj lipa ili uvećava, da li one postaju deblje, propadaju. Tačnije da se sakupi strogo naučni materijal kako bi se rezimirali svi razgovori.

Sibirska lipa je biljka koja se susreće na nevelikoj teritoriji. Od svije evropske braće razlikuje se po sitnijem lišću. A lokalitet gde je očuvana odlikuje se mikroekologijom: leti je ovde toplije nego u susednim oblastima i na drugim planinskim grebenima, zimi sneg dostiže dubinu od tri do pet metara, pod njim se takođe čuva potrebna temperatura, kaže Andrej Kuprijanov:

Lipa je neobično drvo. Postoje takva jedinstvena stabla kod kojih se vrh u toku zime savije pod snegom. I ovaj vrh se ukoreni. Tako se formira ogroman luk, pod kojim se može čak prolaziti... Dolazili su nam stručnjaci Geografskog instituta Kine, iz SAD, oni su se prosto izbezumili kada su videli našu južnu tajgu. Zato što takvih šuma, takve tajge nema ni u Kini, ni u Americi. Samo naša jedinstvena tajga poseduje takva svojstva da se u njoj reliktne vrste mogu očuvati. To je još jedna botanička tajna. To je element biodiverziteta. I sada su svi naučnici svih zemalja došli do zaključka da samo biodiverzitet čuva životnu sredinu samog čoveka.

Reliktna lipa u drevnom šumarku nije usamljena. Već 14 hiljada godina prati je 22 vida trava, koje su preživele zajedno sa njom Veliko zahlađenje. Očuvati jedinstveno Ostrvo lipa u savremenim uslovima, izradivši radi toga čitav sistem mera - evo cilja avgustovske naučne ekspedicije sibirskih ekologa.