Hripunov: Za izvoz „Fijata“ neophodan novi sporazum sa članicama EEU

Trgovinski predstavnik Rusije u našoj zemlji Andrej Hripunov izjavio je da pitanje izvoza kragujevačkog „Fijata“ u zemlje Evroazijske ekonomske unije može biti rešeno u okviru novog sporazuma Srbije sa članicama Unije.

„Sada ne razmatramo pitanje o ukidanju carina na ’Fijat‘, već unifikaciju trgovinskog režima država EEU i Srbije. Sada imamo sporazume o slobodnoj trgovini između Rusije i Srbije, Belorusije i Srbije, Kazahstana i Srbije. Sada su se u Uniji pojavile Jermenija i Kirgizija, sa kojima ne postoji nikakav sporazum, a to bi trebalo da bude jedinstven režim između država-članica i Srbije. Ovo pitanje postavljeno je srbskoj strani, i ona je na to pristala“, rekao je Hripunov.

Kako kaže, u martu je na savetu Evroazijske ekonomske komisije (EEK) doneta pozitivna odluka o tom pitanju, pa bi na nekom od narednih zasedanja ona trebalo da bude odobrena, nakon čega će eksperti dveju strana (EEK i Srbije) biti spremni da sednu za pregovarački sto i počnu pregovore na novom sporazumu, jedinstvenom za svih pet država. Takođe je moguće da će se razmatrati i pitanje izbacivanja sa liste izuzeća i „Fijatovih“ automobila srpske proizvodnje.

„Prvobitno se govorilo o pet hiljada automobila. Srbska strana spremna je da sedne za pregovarački sto. Prema našim procenama, u zavisnosti od toga kada će krenuti pregovori, uzimajući u obzir sve proceduralne aspekte, biće potrebno neko vreme, ali možemo govoriti o roku od godinu dana“, dodao je Hripunov.

Na pitanje da li je Srbija spremna da daje neke olakšice Rusiji, Hripunov je odgovorio da ovim novim sporazumom vezujemo i druge izuzetke sa spiska i postavljamo druge ciljeve da bismo dobili određenu prednost u isporukama nove automobilske tehnike u Srbiju.

„Imamo dobru osnovu. Rusija isporučuje automobile fabrike automobila „Avtovaz“. Nedavno je nađen distributer za implementaciju kamiona ’gazela‘. Prve isporuke krenule su u septembru 2015. godine, i već je isporučeno 60 vozila, rekao je on.

Ako uspemo da skinemo carinu na isporuku srbskih automobila, shodno tome će i oni postaviti svoje zahteve: mi postavljamo kvote za bescarinske isporuke ’fijata‘, ali sa svoje strane ćemo pokušati da zadobijemo pozicije, uključujući i za ruske autobuse proizvodnje ’LiAZ‘. Oko 200 njih već voze po Beogradu, a prve isporuke su započete pre više od pet godina.

Nedavno je dolazio direktor fabrike ’Trolza‘ koja se bavi proizvodnjom trolejbusa. Održan je sastanak sa zamenikom gradonačelnika Beograda i rukovodstvom kompanije Gradsko saobraćajno preduzeće. To je bio konstruktivan razgovor, održana je prezentacija novih modela, nakon čega je srbska strana ocenila konkurentske prednosti ruskih trolejbusa i rukovodstvo Trolze je, sa svoje strane, ponudilo povoljne uslove za snabdevanje, uključujući i finansijsku podršku i pomoć Ruskog centra za izvoz. Ovo je dobar primer javno-privatnog partnerstva“, zaključio je Hripunov.

„Osim transportne industrije, pomenuo bih i energetiku i izgradnju saobraćajne infrastrukture. U Srbiji ima više od deset, a na teritoriji bivše Jugoslavije i dvadesetak elektrana koje su izgrađene uz tehničku podršku preduzeća Sovjetskog Saveza. To vreme je prošlo, oni su dokazali da su dobri i značajno bolji u mnogim aspektima nego ’Simens‘, mada ne mogu reći da imaju slabu opremu.

Postoje i drugi projekti. Sledeći pravac je stvaranje u Srbiji centra za proizvodnju farmaceutskih preparata. Sve je zamišljeno prema ’Rosatomu‘: izgradnja regionalnog centra i proizvodnja lekova. Ovo bi bilo povoljno za Srbiju time što bi ona postala regionalni centar za proizvodnju farmaceutskih preparata. A za nas to nije izvoz sirovina. Mi polažemo velike nade u to da će projekat biti realizovan u bliskoj budućnosti“, kaže Hripunov.

Srbija je u uslovima sankcija postala važan partner Ruske Federacije za snabdevanjem voćem i povrćem. Na pitanje kakve su perspektive ove godine, Hripunov je rekao da je nedavno organizovana biznis-misija odeljenja za trgovinu i usluge vlade Moskve. Dolazili su maloprodajni lanci „Fud Siti", H5 i desetak drugih predstavnika velikih moskovskih trgovinskih lanaca. Vršili su inspekciju preduzeća. Pre svega se govorilo o proizvodnji voća i povrća, a dobre izgledi za snabdevanje ima i proizvodnja mesa i mlečnih proizvoda.

Povećanje snabdevanja hranom iz Srbije danas je dostiglo granični nivo. Srbi bi želeli da ponude više i zbog toga se povremeno pokreću teme o tome kako bi da započnu rad na dugoročnoj osnovi, da stvaraju velike distributivne centre koji bi se bavili planiranjem nabavke nekoliko godina unapred. Potrebna su dugoročna ulaganja i garancije. Znam da su Srbi već u fazi izgradnje velikog tržnog centra nabavke za trgovinu sa Rusijom. Trenutno su otvorene dve regionalne kancelarije za saradnju sa Rusijom — jedna u Čajetini, a druga u Užicu, zaključio je Hripunov.