Šta ima na Titanu - život ili obmana?

Egzotični oblici života mogli bi da postoje na satelitu Saturna Titanu. Takva hipoteza je nastala posle obrade  telemetričkih podataka sa aparata NASA Kasini.

Titan je najveći  satelit u Sunčevom sistemu, po razmerima je on nešto manji od  planete Mars. On ima gustu atmosferu, čiji je sastav veoma sličan omotu rane Zemlje, kada se na njoj pojavili prvi zemaljski organizmi.  Sličnost nije samo u tome. Na Titanu duvaju vetrovi, padaju kiše, doduše, ne vodeni nego metanski, deluju vulkani, dolazi do zemljatresa. Sve kao na Zemlji, samo pri temperaturi mnogo nižoj nego u Antarktiku - minus 180 Celzijusovih stepeni.

Ako se na Zemlji pod uticajem sunčevih ultravioletnih zraka formira ozon, na Titanu isto tako moraju da se stalno izrađuju acetilen i vodonik. Međutim, aparat Kasini  nije našao njihove tragove kod površine tog satelita. Naučnici su istakli ideju da te gasove apsorbuju posebne bakterije koji žive u jezerima tečnog metana i etana. Umesto kiseonika oni udišu vodonik i hrane se acetilenom koji im daje energiju. Voda im nije potrebna jer je osnova njihovog života tečni metan.

Slični model života je prvi put predložio 2005. godine stručnjak NASA Kris Makkej. Ranije je bilo poznato da se na osnovi metana formiraju složene strukture tipa belančevina. Dakle, teorija Makkeja se potvrđuje? Jer bakterije koje koriste taj ugljevodonik u procesu životne delatnosti postoje i na Zemlji. Komentar poznatog biologa Jelene Vorobjove.

 
Na Zemlji zaista postoje organizmi koji žive u atmosferi vodonika i produciraju metan. Biolog ipak skreće pažnju da organizmi koji žive na račun hemijskog raspada ipak su povezani sa vodom, čisto bezvodni oblici  za sada postoje samo za teoretičare. Još je kategoričniji direktor Instituta mikrobiologije RAN Jurij Galčenko: bez vode nema života.

 
U svojim člancima razmatram svojstva vode i ugljenika i dokazujem zašto je priroda odabrala za evoluciju upravo ta jedinjenja.  Ne može da se kaže: dajte da vidimo - možda je to moguće? Priroda tako ne radi. U njoj nema slučajnosti, sve je zakonomerno.  I  biranjem varijanata, i genetikom priroda je odabrala upravo te oblike života.

Naučnik podseća da su bile i druge hipoteze nevodenog života na osnovi silicijuma i ftora. Međutim, poznat je dijapazon temperatura, pritisaka, kiseline ili baze  u  sredini, u kojoj može da nastane život. Pre nego nešto izmisliš, treba znati hemiju, geologiju i tek posle toga biologiju, njihove zakone niko nije ukinuo, - rezimira Jurij Galčenko.

Stručnjaci NASA dopuštaju da merenja aparata Kasini nisu bila precizna. Ako dva gasa  nestaju, možda to izaziva ne biološki uzrok, već nepoznati hemijski proces. Moguće ga je modelirati u zemaljskoj laboratoriji, simulirajući uslove Titana. Međutim, tačku po pitanju života bi stavio samo apparat koji bi aterirao na Titanu. 2017. prema Titanu će biti lansirana naučna stanica, ali spuštanje nije predviđeno.

U Sunčevom sistemu ima još nekoliko nebeskih tela koja nazivaju eventualnim kolevkama primitivnog života. To je još jedan satelit Saturna Encelad, gde deluju gejzeri koji izbacuju u kosmos tečnu vodu. Satelit Jupitera Evropa s ogromnim smrznutim okeanom. 2020. godine NASA planira lansiranje tamo međuplanetarne stanice. I, svakako, Mars. Iduće godine će tamo biti lansirana automatska laboratorija koja je usmerena na traženje života.