Željko Injac: Uticaj NATO lobista na formiranje nove Vlade

Srbskoj javnosti putem kontrolisanih medija NATO lobisti pokušavaju predstaviti nekakav famozni ruski uticaj na Srbiju pa i na formiranje buduće srpske Vlade. Ovo namerno spinovano pomeranje akcenta na tzv. proruske političare jedino može da ima za cilj sakrivanje pravih namera Zapada.

Dok smo s jedne strane preplavljeni informacijama o navodnom ruskom uticaju na srpske političare s druge strane ceo NATO lobi predstavljen je  u liku i delu tragikomične pojave kakva je Jelena Milić. Niko ozbiljan u Srbiji Jelenu Milić neće uzeti za ozbiljno. Dok su s druge strane Dveri, DSS, SNP, i SPS prikazani onako kako to želi zapad - deluju u najmanju ruku kao crvenoarmejci u jurišu na Berlin. Na ovaj način, a pre svega odabirom Jelene Milić za lice koje predstavlja NATO interese, Zapad je vešto izokrenuo istinu i svoje prave namere. 

Poslednjih dana su sve očigledniji pritisci Zapada u Srbiji na Vučića da formira Vladu u skladu sa njihovim interesima i ciljevima. U novoj Vladi oni ne žele da vide takozvane „ruske ljude“ a tu pre svega podrazmevaju Dačićev SPS i Popovićev SNP.

U Srbiji u suštini ne postoji jak ruski uticaj na političku scenu, ali postoji izraženo rusofilstvo većine stanovnika Srbije. S ovim rusofilstvom svaka ozbiljna vlast u Srbiji treba da računa. Takođe ni ljudi koji su označeni od zapadnih lobista kao ispostava Moskve, ili pak kako ih drugosrbijanci nazivaju po društvenim mrežama KGB-a, nisu ruski lobisti na način koji su to pronatovski lobisti.

Sem NATO lobista kojima i ovo malo rusofilnih srbskih političara smeta, tu je i čitava bulumenta drugosrbijanskih agitatora koji trenutno ne vide nikakvu drugu opasnost po Srbiju do tog famoznog rusofilstva. Smešno je uopšte govoriti o bilo kakvoj realnoj opasnosti od Rusa po Srbe i Srbiju, ali se prosto rusofilstvo ne uklapa u prozapadnu evrofanatičnu i proNATO matricu drugosrbijanskih komesara. Dok je s jedne strane od zapada kontrolisano (što direktno što indirektno posredstvom finansijskog uticaja) više od polovine srbskih medija, s druge strane pojava jednog ili dva ruska medija na srbskom jeziku je apokaliptično propraćena kao invazija vanzemaljaca. Rusko-srbski humanitarni centar u Nišu koji ima malobrojnu posadu a kome je glavna namena gašenje šumskih požara i pomoć civilnom stanovništvu u elementarnim nepogodama na proNATOvskim medijima je predstavljen maltene u rangu  Bondstila na Kosovu. Prosto ne vredi nabrajati besmislene analogije rusko-NATO-vskog uticaja u Srbiji jer one zapravo ne postoje. Ništa nije analogno uticaju Zapada i NATO lobista u Srbiji.

Jasno je da Aleksandar Vučić ovim otezanjem da sastavi Vladu do poslednjeg momenta iliti isteka zakonskog roka s jedne strane nastoji da dobije na vremenu u odnosima sa Zapadom koji ga pritiska, a sa druge pokušava da napravi geopolitički izbalansiran sastav buduće Vlade. No pravo je pitanje koliko Vučić ima hrabrosti ili pak da li ima kapacitet da u novu Vladu uzme proruske političare i na taj način realnije izbalansira uticaje u srbskoj vladi. Time neće biti izjednačen uticaj Rusije i Zapada ali bi se ostvario paritet.

Na njemu je izbor. Ako u vladu uključi one patriotske političare koji su viđeni kao „proruski“ on će dobiti protiv sebe agresivan napad zapadnjaka, medijsku kampanju drugosrbijanaca i raznih „žutih patki“ iza kojih stoji Zapad (a ovo će dobiti u svakom slučaju). No sa druge strane ako u vladu ne uključi takve političare slabi svoj uticaj u javnosti koja je proruski nastrojena i sužava svoj manevarski prostor. Većinska javnost želi u većoj meri okretanje Rusiji jer i od EU kako vidimo nema neke vajde, a to će se desiti ako sastav Vlade bude manje evrofilski a više rusofilski no što je bio  do sada. Javnosti je bitno da u politici Vlade bude jasno zacrtana i ta „ruska orijentacija“ koju će garantovati ovi političari, pa makar oni i ne uspeli da značajnije okrenu Srbiju prema Rusiji.

Od izbora sastava Vlade će značajno zavisiti i politička orijentacija Vlade, a ovo će uticati i na percepciju Vlade i SNS u javnosti. Posledica toga će biti i niži ili viši rejting Vučića i SNS u javnosti. Visoku i stabilnu podršku će Vučić imati samo ako demonstrira odlučnost da radi u interesu naroda i države, što je izraz narodne volje. A ta narodna volja se umorila od Zapadnih obmana i žedna je „istine sa Istoka“. Ako tome Vučić bude okrenuo leđa neminovno je i da njemu dugoročno srbska javnost okrene leđa. Njemu je najjači ili gotovo jedini oslonac u podršci javnosti, kad to izgubi ostaće bez ikakve snage i sposobnosti da se nametne kao autoritet.