Kosovo: a ko su sudije?

Odluka Međunarodnog suda UN o priznanju legitimnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova stvara opasan presedan. U to je ubeđen prvi potpredsednik Saveta Federacije Rusije Aleksandar Toršin. Mišljenje senatora u potpunosti podržava ruska Državna duma. Poslanici smatraju da je sud svojom odlukom otvorio Pandorinu kutiju.

Aleksandar Toršin dobro poznaje situaciju na Kosovu, više puta je tamo boravio – između ostalog za vreme konflikta – i video sve svojim očima. Po rečima senatora, upravo zahvaljujući popuštanju sličnih međunarodnih organizacija bilo je moguće bombardovanje bivše Jugoslavije i Srbije i naoružane formacije kosovskih Albanaca su ubijale civile, rušile srpske crkve.

Današnji sastav suda koji je donosio mišljenje o legitimnosti proglašenja nezavisnosti Kosova takođe je svojevrstan. Kako je podvukao ruski senator, njime zasedaju predstavnici onih zemalja koje su već priznale Kosovo. On je istakao da se takav pravni cinizam često susreće u međunarodnom pravu, koje je samo po sebi vrlo specifično.

Specifičnost međunarodnog prava po nekim pitanjima sastoji se u njegovoj maglovitosti, pojasnio je u intervjuu za Glas Rusije predsednik Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Konstantin Kosačov.

Jasnih pravnih kriterijuma samoopredeljenja nacija, proglašavanja sopstvene nezavisnosti od strane nekih teritorija, nažalost, u međunarodnom pravu nema. To je vrlo složeno, mnogoznačno pitanje, koje se svaki put tumači u jednu ili drugu stranu. Međunarodni sud, očigledno, rukovodio se ne samo pravnim, već i političkim razlozima. Zna se da je veliki broj vrlo uticajnih država – i SAD, i mnoge države EU, priznalo nezavisnost Kosova. I može se pretpostaviti da su se sudije Međunarodnog suda UN nalazile pod političkim pritiskom ovih zemalja. Upravo ovaj politički pritisak im nije omogućio da daju iscrpno, jasno i glasno mišljenje u smislu nezakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Kakvim god razlozima da su se rukovodile sudije Međunarodnog tribunala, očigledno da principijelna ocena događaja na Balkanu nije data. Reč je o tome da je nezavisnost Kosova i njegovo odvajanje od Srbije nespojivo sa osnovnim principima međunarodnog prava i poštovanjem suvereniteta i celovitosti država. To znači da se stvara opasan presedan, koji preti ozbiljnim posledicama po mnoge države. U istoj toj Evropi desetine zemalja se suočavaju sa ispoljavanjem separatizma. Njegovi recidivi se pojavljuju kod srpskih suseda, u Makedoniji i Crnoj Gori, u nekim drugim balkanskim zemljama. O pretnji po jedinstvo govore ispadi baskonskih terorista u Španiji, složeni odnosi među Valoncima i Flamancima u Belgiji. Nisu oslobođene separatističkih raspoloženja ni Velika Britanija, Francuska i druge države. Tako da bi oni koji zasedaju u Hagu trebalo da se osvrnu: jer najverovatnije oni seku granu na kojoj sede. Za sada pristalice zdravog razuma u politici teši samo to što mišljenje Međunarodnog suda UN ima karakter preporuke. Uz to, poslednje rešenje pruža mogućnost međunarodnoj zajednici da na drugi način pogleda na suverenitet Južne Osetije i Abhazije. Koji, za razliku od kosovskog, u SAD i Evropi iz nekog razloga ne žele da priznaju.