Političari NATO država suviše sporo donose odluke u suočavanju sa Rusijom

 
Političari NATO država suviše sporo donose odluke u suočavanju sa Rusijom, žalio se jedan od visokih vojnih činovnika NATO-a. Primedba dolaze posle saopštenja Moskve u kojem nudi vraćanje pregovaračkom stolu u pokušaju da se smanje tenzije između NATO-a i Rusije.

Obezbeđivanje konsenzusa među političkim liderima NATO-a o tome kako da se suprotsavi Rusiji traje predugo, i oštro protivreči trupama koje su spremne da reaguju u kratkom roku, rekao je general Denis Mersijer, šef savezničke komande za transformaciju, jedan od dva glavna vojna položaje u bloku.

"To je jedna od lekcija iz Ukrajine", rekao je general.

"Visoka odgovornost oslanja se na dve tačke. Na vojnoj strani se oslanja na sposobnost veoma brzog delovanja. Takođe se oslanja na odgovornost u političkim odlukama. "

Šefovi NATO država nisu uspeli da deluju brzo kao vojska, požalio se general: "Možemo imati snage spremne za delovanje u roku od 24 sata, ali one će samo to da urade ako Severnoatlantski savet da nalog."

Severnoatlantski savet je glavno političko telo NATO-a zaduženo za donošenje odluka o raspoređivanju trupa, a svaki predlog mora da bude donesen jednoglasno.

Odnosi između Moskve i NATO-a su se zaoštrili od prisajedinjenja Krima Rusiji i izbijanju ukrajinske krize u 2014. godini. Iako je Rusija u više navrata negirala bilo kakvu umešanost u sukobu u istočnoj Ukrajini, NATO je pokrenuo veliko vojno nagomilavanje u Istočnoj Evropa.

General se žalio i na brzinu prikupljanja obaveštajnih podataka i potrebnim odgovorom. U februaru, ministri odbrane NATO-a su održali manevre sa hipotetičkim scenarijima u Litvaniji, uključujući "sajber-napade na ključne infrastrukturne objekte",  " blokadu luke Klaipeda od strane Rusije" i neredi iscenirani od strane Moskve."

Njegova izjava dolazi samo nekoliko dana nakon što je Moskva saopštila da je spremna za konstruktivan dijalog sa NATO-om. Anatolij Antonov, zamenik ministra odbrane, izjavio je prošlog ponedeljka da je Rusija pozvala vojne stručnjake NATO-a da razgovaraju o evropskoj bezbednosti i predložio je niz mera u borbi protiv terorizma, kao i merama o likvidaciji terorističke organizacioje "ISIL".

On je takođe istakao da je Moskva spremna "da izbegne incidente na moru i u vazduhu, na osnovu bilateralnih sporazuma i konsultacija sa ministarstvima odbrane Letonije, Litvanije, Estonije, Poljske, Švedske i Finske, a kako bi se rešila zajedniča zabrinutost zbog vojnih aktivnosti u tom području. "

Ruski lideri i najviši zvaničnici stalno saopštavaju da Moskva ne planira da izvrši invaziju na NATO države i da su takvi scenariji nerealni.

"Mislim da samo lud čovek i samo ćovek u snu može da zamisli da bi Rusija iznenada napala NATO", rekao je predsednik Vladimir Putin.

Neki uticajni evropski političari takođe osuduđuju nagomilavanje NATO snaga u Istočnoj Evropi, pozivajući da se umesto toga da traži dijalog sa Moskvom.

U junu je nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer rekao da bloka "ratnohuškačkim zveckanjem" NATO ne pomaže izgradnji bezbednosti u Evropi, dok je Gerhard Šreder, bivši kancelar, sa podsmehom saopštio o ideji da Rusija "planira da napadne NATO zemlje ", jer to ne odgovara stvarnosti.

Ali najviši vojni zvaničnici NATO-a i dalje tvrde da su vojne sposobnosti Rusije na ivici prekoračenja onima iz bloka, pozivajući zemlje članice da troše više na odbranu. Ako NATO članice to ne učine u narednim mesecima, "verodostojnost celog našeg držanja će biti u pitanju", rekao je general Mersijier.

"Mi smo na pravom putu ... ali trebamo budžet i radnu snagu", dodao je on.

"Potrebno nam je mnogo više mogućnosti, mnogo više ratnih sredstava i odgovarajuće sposobnosti za odgovor."

Vostok, RT

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut