Milošević oslobođen optužbe, dok ratna mašina NATO nastavlja da ide

Piše Nil Klark

Oslobađanje od optužbi od strane Haškog tribunala pokojnog Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SR Jugoslavije za ratne zločine počinjene u ratu u Bosni, dokazuje opet da treba uzeti tvrdnje NATO-a u vezi sa "službenim neprijateljem" ne sa malo soli, nego sa ogromnim kamionskim teretom.

Za proteklih dvadesetak godina, nekonzervativni komentatori i liberalno intervencionistički stručnjaci su nam govorili u svakoj mogućoj prilici, da je Milošević (demokratski izabrani lider u zemlji u kojoj više od 20 političke partije slobodno upravlja) bio zli genocidni diktator koji je kriv za sve smrti na Balkanu 1990-tih godina.

Ponavljajte za mnom robotskim glasom (praveći robotske pokrete rukama): "Miloševićeva genocidna agresija , Miloševićeva genocidna agresija".

Ali zvanični narativ, baš kao i onaj koji nam je saopšten 2003. godine, da je Irak imao oružje za masovno uništenje koje bi moglo biti iskorišteno u roku od 45 minuta, bio je jedan lukavi potez da opravda smenu režima koju su zapadne elite dugo želele.

Zaključak Haškog tribunala, da je jedna od najviše demonozovanih figura savremenog doba bio nevin od najstrašnijih zločina za koje je optužen, stvarno bi trebalo da se naslovi širom sveta. Ali nije. Čak je i Haški tribunal zaključak "sahranio", duboko u svojoj presudi na 2590 stranica na suđenju lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću, a koji je osuđen u martu za genocid u Srebrenici, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Nije bilo zvanično saopštenje ili konferencija za štampu povodom Miloševićevog oslobađanja od optužbi. Imamo novinare i istraživača Endija Vilkoksona kojim se zahvaljujemo za otkrivanje.

Kako bi i bilo drugačije kada je suđenje takozvanom "Balkanskom kasapinu", počelo u februaru 2002. godine! Zatim, morali bi biti zaključani u ormanu da ne bi znali šta se dešava.

Ci-en-en je pokrivao suđenje, a koje je opisano kao "najvažnije suđenje od Nirnberga." Naravno, Miloševićeva krivica je uzeta unapred.

"Kada kazna dođe i on nestane u ćeliji, niko više neće ponovo čuti za njega", izjavio je američki advokat Džudit Armata iz Koalicije za međunarodnu pravdu, organizacija koja je imala bivšeg američkog ambasadora u Jugoslaviji, Voren Cimermana, kao savetodavnog člana odbora.

Svako ko se usudio da prtivreči NATO liniji označen je kao "Milošević branilac", ili još gore, da "poriče genocid", od strane "Imperijalnih organa za istinu".

Ali i pored svog blebetanja i halabuke koja je okruživala "suđenje veka" ubrzo je postalo jasno da je tužilaštvo u dubokoj nevolji. "Sandej Tajms" je citirao pravnog eksperta koji je tvrdio da bi "osamdeset odsto tvrdnji tužilaštva bilo odbačeno od strane britanskog suda" To je, po mom mišljenju, bila velikodušna procena.

Problem je bio što je ovo suđenje bilo predstava, u kojem je geopolitika prevladala nad čvrstim dokazima. Važno je da zapamtite da je optužnica protiv Miloševića u vezi sa navodnim ratnim zločinima na Kosovu doneta u maju 1999. godine, u jeku bombardovanja NATO-a protiv Jugoslavije i u vreme kada rat nije išao po planu za SAD i njihove saveznike.

Optužnica je jasno dizajnirana da izvrši pritisak na Miloševića i da ga odvede u "pećinu" po zahtevima NATO-a.

Problem NATO-a je bio u vreme kada je suđenje Miloševiću trebalo da počne, a kosovski narativ već je počeo da se raspada. Tvrdnje SAD i njenih saveznika o genocidu i stotinama hiljada ubijenih pokazale su se kao lažne. U septembru 2001. godine, sud UN-a zvanično je doneo odluku da nije bilo genocida na Kosovu.

Dakle, u pokušaju da pojačaju snagu zbog njihovog slabljenja u slučaju protiv Miloševića tužioci u Hagu morali su da posegnu za  novim optužbama koje se odnose na rat u Bosni, optužujući "Slobu" kao deo "udruženog zločinačkog poduhvata", i za etničko čišćenje Hrvata i muslimana u skladu s projektom "Velike Srbije".

U normalnim krivičnim procesima, posle prikupljenih dokaza, ako su dovoljni, optužnice se podižu. Ali desilo se upravo suprotno u slučaju Milošević - on je optužen iz političkih razloga, a potraga za dokazima tek je onda usledila.

Da ironija bude veća bivši jugoslovenski predsednik već je pohvaljen od strane predsednika Klintona zbog njegove uloge u posredovanju mirovnog sporazuma u Bosni 1995. godine, a koji je potpisan u Dejtonu.

Istina je da Milošević nije bio tvrdi srbski nacionalista, nego doživotni socijalista, čija je posvećenost uvek bila na multi-rasnu i multietničku Jugoslaviju.

Njegov cilj tokom vremena na vlasti nije bio da izgradi "Veliku Srbiju", nego da pokuša da sačuva federativnu Jugoslaviju zajedno, a što je Tribunal sada naknadno priznao.

Ne samo da Milošević nije odgovoran za "etničko čišćenje" koje se desilo u Bosni, nego je zapravo govorio protiv njega. Haški tribunal je primetio i ponovio njegove "kritike i neslaganje sa politikom optuženog Karadžića i rukovodstva bosanskih Srba."

Milošević, čovek za koga su svi oblici rasizma bili anatema, insistirao je na tome da sve etničke grupe budu zaštićene.

Međutim, u cilju kažnjavanja Miloševića, kao i da se upozore drugi na posledice ako bi se usudili da se suprotstave SAD-u, istorija je morala biti ponovo napisana. Projugoslavenski socijalista koji je za razliku od politike rukovodstva bosanskih Srba morao da bude uključen, retroaktivno je označen za negativca rata u Bosni i za sva krvoprolića koja su se desila na Balkanu. U međuvremenu, pomenuti američki ambasador Voren Cimerman, čija je intervencija upropastila diplomatsko rešenje pomogla je da se izazove sukob.

Kampanja "okrivite Slobu" jednostavno je izbačena u eter.

Neizbežno, Milošević je upoređen sa Hitlerom. "Bila je to kao da gledamo zlog Adolfa Hitlera u akciji", glasile su vesti urednika političkih vesti sveta, a kada je Milošević "imao drskosti" da se brani sam na sudu. "Vraćali smo se u Drugi svetski rat za vreme nacističkih monstruma kada je svrgnuti srbski tiranin držao govore u sudu."

Da bi bili sigurni da čitaocima izjednače Miloševića i Hitlera vesti su ilustrovale fotografiju Hitlera kao "kasapina Berlina", ispred koncentracionih logora, samo sa fotografijom Miloševića kao "kasapina Beograda" dodavajući fotografije koncentracionih logora u Bosni, a koji u stvari, nije imao nikakve veze sa tim.

Vrlo povoljno za tužilaštvo, Milošević je umro iznenada u svojoj ćeliji u martu 2006. godine.

Videvši sve ono što je prošlo na suđenju, nezamislivo je da je kazna mogla biti usvojena. Čitav niz svedoka kao "vatrene cevi" su, ispostavilo se postali vlažne prskalice.

Kao što sam primetio u jednom ranijem članku:

"Zvezdani" svedok Ratomir Tanić je bio na platnom spisku zapadnih snaga bezbednosti, dok je bivši jugoslovenski šef tajne policije Rade Marković, čovek koji je svedočio da je njegov bivši gospodar naredio proterivanje Albanca sa Kosova, u stvari, posvedočio da je bio mučen da laže i da je njegova pisana izjava falsifikovana od strane tužilaštva.

Pored toga, kao što sam ovde zabeležio, bivši načelnik bezbednosti u Vojsci Jugoslavije, general Geza Farkaš (mađarske nacionalnosti), svedočio je da su svi jugoslovenski vojnici na Kosovu imali dokument koji objašnjava međunarodno humanitarno pravo, te da im je naređeno da odbiju naređenja koja su u suprotnosti sa njim. Farkaš je takođe rekao da je Milošević naredio da se paravojnim grupama ne sme dozvoliti da borave na Kosovu.

Kada je Milošević umro, njegovi tužioci su tvrdili da je "prevario pravdu". Ali, u stvari, kao što je Haški tribunal sada potvrdio nepravda je urađena Miloševiću.

Dok je morao da se brani od politički motivisanih optužbi u Hagu, SAD i njihovi saveznici započeli su brutalni, nelegalni napad na Irak, rat koji je doveo do smrti oko milion ljudi. Prošle godine izveštaj "Bodi Kaunt" je otkrio da je najmanje 1,3 miliona ljudi izgubilo život kao rezultat američkog "rata protiv terorizma" u Iraku, Avganistanu i Pakistanu.