Reakcija Rusije na odbijanje Španije da prihvati „Admirala Kuznjecova“

Brodovi iz grupe Severne flote Ratne mornarice Rusije na čelu sa krstaricom i nosačem aviona „Admiral Kuznjecov“ prošli su Lamanš i 26. oktobra su plovili u pravcu Gibraltara. Njihova putanja i zadaci se, po rečima portparola predsednika RF Dmitrija Peskova, nalaze u „zatvorenim kovertama sa natpisom ’Strogo poverljivo’“.

Pa ipak, kako je ranije saopštilo špansko Ministarstvo spoljnih poslova, trebalo je da brodovi 28. oktobra uplove u luku Seuta (enklava u Severnoj Africi). Kako je istakao zvanični Madrid, odgovarajuća dozvola je izdata još u septembru.

Međutim, kada se u medijima pojavila vest da će brodovi uskoro pristići u Seutu, na Španiju se obrušila lavina kritike od strane saveznika iz NATO-a.

Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je istakao da u nekim drugim uslovima ne bi imao ništa protiv tankiranja ruskih brodova, ali sada je krajnje uznemiren zbog toga što „oni mogu biti iskorišćeni za napade na Alep“.

Slične izjave su dali i političari i predstavnici vojnog vrha iz Velike Britanije i SAD.

U samoj Španiji su protiv ulaska ruskih brodova u Seutu najglasniji bili predstavnici Katalonske republikanske levičarske partije. U njihovoj informativnoj službi za „Kommersant“ je potvrđeno da su članovi španskog Kongresa poslanika iz ove partije zahtevali od vršioca dužnosti ministra spoljnih poslova Hosea Manuela Garsija-Margalja i vršioca dužnosti ministra odbrane Pedra Morenesa da objasne zašto se ruski brodovi koji učestvuju u sirijskoj operaciji opslužuju na teritoriji članice NATO-a.

Vlasti Seute su u početku bile obeshrabrene ovim događajima. Od 2011. godine je u ovoj luci, prema podacima koje iznosi list El Pais, boravilo preko 60 ruskih brodova.

„Kriterijumi za dopuštanje ulaska u Seutu su bezbednost prirodne sredine, grada i njegovog stanovništva“, citira izdanje The Spain Report izvore u administraciji luke. Međutim, pod plotunom kritike špansko Ministarstvo spoljnih poslova je juče objavilo da „održava konsultacije radi preispitivanja odluke“.

Sredinom dana je El Pais, pozivajući se na diplomatske izvore, saopštio da će odluka o dopuni goriva biti anulirana ukoliko se potvrdi da brodovi plove u Siriju. Ne čekajući rasplet situacije ruske vlasti su same odustale od te ideje. „Potvrđujemo da brodovi neće svraćati u luku Seuta, jer su promenili putanju“, saopštila je ambasada RF u Španiji.

Reakcija Moskve

Portparol ambasade Vasilij Nioradze je u razgovoru sa dopisnikom Komersanta pozvao javnost da ne dramatizuje ovu situaciju.

„Usaglašavanje sličnih slučajeva sa svraćanjem brodova u luke je rutinska procedura“, istako je on. „Mi smo unapred uputili molbu, a prilikom donošenja odluke vodi se računa o međunarodnom pravu i zahtevima zemlje koja prihvata brod. Sada je doneta ovakva odluka, a u drugoj prilici će odluka biti drugačija“.

Portparol Ministarstva odbrane RF Igor Konašenkov je ovu situaciju sagledao iz drugog ugla. Po njegovim rečima, ruski vojni vrh je predvideo mogućnost „da uz saglasnost španske strane pojedini ratni brodovi ili brodovi za njihovo opsluživanje iz te grupe mogu svratiti u luku (Seute – ’Kommersant’)“.

Međutim, Ministarstvo odbrane Rusije, po njegovim rečima, nije uputilo nikakvu zvaničnu molbu Madridu.

Konašenkov je dodao da su „predstavnici španskog rukovodstva saopštili da zbog pritiska SAD i NATO-a na njih svraćanje ruskih brodova u luku Seuta nije svrsishodno“. Vlasti Španije nisu davale nikakve javne izjave tim povodom.

Tankiranje nije problem

Direktor Centra za analizu strategija i tehnologija (CAST) Ruslan Puhov ne vidi nikakvu tragediju u promeni putanje „Admirala Kuznjecova“.

„Mi bez problema možemo dopuniti gorivo u Alžiru ili na Malti. Ja bih pre rekao da će to biti u Alžiru, jer je Malta članica Evropske unije i imaće iste probleme kao Španija“, rekao je on za „Kommersant“.

Po rečima ruskog eksperta, predstojeći dolazak grupe „Admirala Kuznjecova“ u Siriju teško da će znatno izmeniti odnos snaga u regionu, ali će omogućiti Rusiji da podigne svoj međunarodni prestiž.

„Francuzi koriste nosač aviona u tom regionu jer nemaju bazu, a mi imamo bazu“, istakao je ekspert. „’Kuznjecov’ verovatno ide u pohod radi uvežbavanja. Piloti palubnih aviona moraju da treniraju, a Sirija im pruža mogućnost da se vežbaju u ratnim uslovima“.

Ekspert CAST-a Andrej Frolov dodaje da pohod „Admirala Kuznjecova“ ima i „reklamnu komponentu“: „Indija razmišlja o eventualnoj kupovini palubnih lovaca MiG-29K/KUB za buduće nosače aviona, tako da će demonstracija njihovih mogućnosti u Siriji pomoći Nju Delhiju da brže donese odluku“.

Pavel Tarasenko, Mihail Korostikov, „Kommersant“
Ruska reč