Zamesili skuplju veknu

 Cijena brašna u mlinovima u RS u odnosu na period pre žetve već je veća za 27 odsto, a u veletrgovinama za oko 32 odsto. Sadašnja cena hleba formirana je kada je kilogram brašna koštao 0,50 KM, a pekari ga sada plaćaju po 0,65 KM. Iako ovi podaci nagoveštavaju da će hleb sigurno poskupeti, pekari u RS to još ne žele da potvrde. Predsednik Udruženja pekara RS Saša Trivić kaže da već posluju na granici isplativosti, ali da će sa novim cenama sačekati mesec ili dva. Tvrdi da, eventualno, nova cena hleba može biti 1,20 KM, a da za poskupljenje vekne do dve marke nema ni teoretske šanse.

Nadzorni odbor Žitozajednice BiH i direktori najznačajnijih firmi iz mlinsko-pekarske industrije u Federaciji BiH već su potvrdili da će uskoro povećati cenu hleba.

Mlinari u RS upozoravaju da je ovo tek prvi talas poskupljenja brašna, jer se još, sa ovogodišnjim rodom, melje i staro hlebno žito. Prava eskalacija cena očekuje se do kraja meseca, kada će se potrošiti stari rod. Turbulencije na tržištu izazvali su otkupljivači koji su domaću pšenicu otkupili, pa izvezli, kao i činjenica da RS nije formirala otkupnu cenu pšenice. Na sve to, Direkcija za robne rezerve RS ove godine nije otkupila nijedan kilogram domaćeg roda. U skladištima za sada imaju oko 6.000 tona lanjske pšenice i uveravaju kako su spremni da intervenišu na tržištu i spreče poskupljenje hleba.

„Nameravamo da otkupimo do 10.000 tona ovogodišnjeg roda domaće pešnice. Ukoliko se ukaže potreba za intervencijom na tržištu, planiramo da od Direkcije Srbije pozajmimo 20.000 tona“, kaže direktor Direkcije Radovan Samardžija. On upozorava da mlinari imaju dovoljno zaliha žita, pa nema potrebe za većom cenom brašna. Kaže da je, s obzirom na kretanja na svetskom tržištu, realno očekivati da brašno poskupi, ali tek u „poslednjem tromesečju ove godine“.

Međutim, mlinari tvrde da je pšenica, u odnosu na cenu pre žetve, poskupela za više od 70 odsto. Najavljuju da će cena brašna u narednom periodu biti još veća.
„Cijena pšenice još raste, a već je dostigla 215 evra za tonu, a bila je 115 evra. Trenutno vreća brašna tip 500 od 25 kilograma košta 16,5 KM, a bila je oko 13 KM“, objašnjava predsednik Udruženja mlinara RS Zoran Kos. Prema njegovim rečima, pšenice ima dovoljno u Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj, odakle se najviše uvozi u RS. Međutim, mlinari kažu kako je sve teže na tržištu naći kvalitetnu pšenicu, a ono što je kvalitetno, tvrdi Kos, biće i skupo.


„Domaću pšenicu otkupljujemo po 0,30 KM, ali je nema dovoljno ni za RS, a kamoli za celu BiH“, kaže Kos.


Saša Trivić kaže da pekari za sada nisu planirali povećanje cene pekarskih proizvoda, bar dok se malo ne smiri tržište.


„Činjenica je da proizvođači u pekarskoj industriji trpe gubitke, ali smo u nekom ranijem periodu imali zarade, pa ćemo još držati sadašnje cene. Već smo navikli na osciliranje cena i nikada nismo poskupljivali na prvu“, kaže Trivić. On podseća da pekari slobodno formiraju cene, svako po svojoj računici, tako da se može desiti da pojedini pekari već povećaju cene.


Ministar trgovine i turizma RS Predrag Gluhaković nekoliko puta je najavljivao da neće dozvoliti eskalaciju cene hleba i da će pomoću Zakona o regulisanju cena RS sprečiti spekulacije na tržištu. Ranije je najavljivao i da će se formirati otkupna cena pšenice i da će se deo domaćeg roda sigurno naći u robnim rezervama. Žetva je prošla, a ništa od toga nije urađeno.

Ratari izigrani, a rod već prodat

Semberski proizvođač pšenice Dragoljub Mićić kaže da je morao da otkupljivaču preda svoj rod odmah nakon žetve, jer nije imao gde da ga uskladišti. Tada je, kaže, bio ucenjen, jer je pšenicu prodao po ceni od 0,27 KM, a otkupljivač je u međuvremenu izvezao za Tursku. Sezonu je završio sa 7.000 KM gubitka. Mićić ne može ni da se razduži za regresirano đubrivo, jer Direkcija za robne rezerve RS neće da uzme njegov rod. „Oni uzimaju samo pšenicu ekstra klase, koju ove godine nema niko. Od koga će uzeti 10.000 tona kada je ovo malo roda što smo imali odavno prodato?“, pita Mićić.

  Do izbora bez poskupljenja

Ekonomista Damir Miljević kaže da su, u situaciji gde država i entiteti nemaju nikakvu politiku oko strateških namirnica, poskupljenja neminovna. „Umesto da su na početku godine utvrdili otkupnu cenu pšenice, oni su dozvolili da se ovo događa. Robne rezerve bi mogle da reaguju da su otkupile pšenicu, ali kako država nije izašla sa garantovanom cenom, privatne firme su pokupovale sav rod“, objašnjava Miljević. On upozorava da se kupuje socijalni mir i nastoji da na tržištu ne bude ozbiljnih poremećaja dok ne prođu izbori.