Valdajći diskutuju o budućnosti Rusije

Kuda se kreće Rusija i u kojoj meri njena prošlost može da utiče na njenu budućnost? Razmatranjem tih problema započelo je u utorak prvo zasedanje diskusionog kluba Valdaj, uz učešće stranih i domaćih politikologa na parobrodu Kornštadt na reci Svir u Lenjigradskoj oblasti. Naš sagovornik je zamenik direktora istraživačkih programa Saveta za odbrambenu i spoljnu politiku Dmitrij Suslov.
 
Aktuelna sednica Valdaja posvećena je istoriji. Ova tema, ma koliko čudno zvučalo, čini se na današnji dan aktuelnom. Aktuelnost je vezana za to što se svet vrlo snažno menja, nalazi se u stanju radikalnih transformacija. I pitanje koje razmatra Valdajski klub - može li Rusija sa njenim istorijskim nasleđem, sa njenim istorijskim korenima, istorijskim tradicijama, konstantama, pa čak i fobijama da izađe na kraj sa novim izazovima i mogućnostima koje joj postavlja svet.
 
Izrečene tačke gledišta na taj račun bitno su se razlikovale. Pojavio se čak spor povodom predodređenosti razvoja ruske države. Pri tome zapadni eksperti su se pozivali na tradiciju jednovlašća u zemlji i pokušali da shvate zbog čega se formirala ovakva tradicija. Jedan od glavnih uzroka je to što se tokom čitave svoje istorije Rusija suočavala sa spoljašnjim opasnostima - kako sa Istoka, tako sa Zapada. Dovoljno je podsetiti na tatarsko-mongolsku najezdu, ratove sa Tevtonskim ordenom, Švedskom, Poljskom, na Napoleonov pohod na Moskvu. Da ne govorimo već o dva svetska rata u 20. veku. Ponekada je bilo reči o preživljavanju zemlje kao samostalne države. U uslovima stalne opasnosti građani su svesno ustupali svoja prava i privilegije u korist vlasti, uvereni da će samo u tom slučaju njihova bezbednost i život biti garantovani. Dajući mnogo, oni su mnogo i očekivali od vlasti.
 
Bila bi velika zabluda smatrati da su Rusi genetski privrženi autoritarnoj formi uprave. I u tome što je ona tirjumfovala u određenom periodu u Rusiji, postoji velika zasluga zapadnih zemalja, koje vekovima nisu napuštale zamisao da ako ne mogu da pokore u potpunosti rusku državu, onda da je razdrobe i postave pod svoju kontrolu.
 
Danas Rusija ide putem demokratije. Za izmene koje je ona postigla tokom poslednjih 20 godina, drugim državama bili bi potrebni mnogo duži rokovi. Da li će se nastaviti ovaj proces i nadalje i koliko će on biti uspešan, u velikoj meri zavisi ne samo od unutrašnjih, već i od spoljnih faktora. Zapadu, između ostalog, predstoji takođe da prevlada svoje fobije i predrasude u pogledu Rusije, intenzivno usađivane u vreme hladnog rata.