Putin naložio da se ruska satelitska navigacija hitno izjednači po mogućnostima sa američkim GPS

Renomirani nemački list Die Zeit ocenio je: evo, rusko-beloruski strateški manevri „Zapad-2017” stigoše do svog finala, a ni traga od „agresije na baltičke zemlje i Zapad”, kojom su nas nedeljama plašili, ni traga.

Manevri su počeli 14. septembra – „vazdušnim napadom” koji su odbili bodovi ruske Baltičke flote.

Potom su ratni avioni dve zemlje – u okviru testiranja Jedinstvenog sistema PVO – „uništavale” neprijateljske formacije bombama i nedirigovanim raketama.

Na poligonima Borisovski i Osipovičski „uništavane”  su diverzantske grupe i odbijan napad „glavnih snaga uslovnog protivnika”.

Druga faza manevara počela je 17. septembra, a završava se 20. septembra. Jedinice dve zemlje će uvežbavati „manevarsku odbranu” i prelaz u kontranapad.

Za popodne 20. septembra planirano je „potpuno razbijanje protivnika”.

U „razbijanju” će učestvovati i bespilotne letelice, zenitni topovski i raketni sistemi „Tunguska”, zenitni raketno-topovski sistemi „Pancir-S1” i zenitni raketni sistemi „Strela-1”. Plus: tenkovi T-90, najnovija ruska oklopna vozila za podršku tenkovima „Terminator”, frontovski bombarderi Su-24, lovci-bombarderi Su-34 i udarni helikopteri Mi-24, Mi-28 i Ka-52.         

Pritom su posade sistema „Pancir-S” uvežbavale presretanje i uništavanje niskoletećih sporih „ciljeva”.

Takve mete su „glumili” avioni An-2 koji su leteli manje od 50 metara iznad zemlje brzinom do 200 kilometara na sat.

U manevre je bilo uključeno više od 30 bespilotnih letelica.

Manevre prati 95 stranih posmatrača iz 50 zemalja.

Jednodnevno „inspekcijsko” prisustvo manevrima 18. septembra je imao i Vladimir Putin.

Simptomatično je što je odmah po povratku u Moskvu sazvao Vojno-industrijsku komisiju i zatražio od ruske vojne nauke i industrije, kao i Ministarstva odbrane RF, da obezbede „tehnološku nezavisnost svih perspektivnih vojnih projekata od stranih delova”.

Ruski lider je zatražio i da se napravi analiza koja će uporediti mogućnosti i efikasnost ruskog satelitskog navigacionog sistema GLONASS sa američkim GPS.

Posle završetka rada Vojno-industrijske komisije, Dmitrij Rogozin je otkrio

„Presednik je ocenio da je krajnje važno da se naš navigacioni sistem za najkraće vreme po mogućnostima izjednači sa američkim”.

Rogozin je dodao da ruski sistem trenutno ovoliko zaostaje za :

„Ako oni imaju rezoluciju 3,6 metara, naša je oko 7 metara. Međutim, slede lansiranja naših novih aparata GLONASS-K2 krajem 2018-te i početkom 2019-te pa ćemo već 2020-te biti potpunno konkurntni sa Amerikancima”.

Rogozin je sa ponosom naglasio: „Ranije smo potpuno zavisili od uvoza mikrošema, naročito specijalnih mikrošema koje mogu da funkcionišu u kosmosu i u vakuumu. A sada mogu da objavim da se na teritoriji Rusije proizvodi sve što je potrebno našim strateškim nuklearnim snagama”.

Specijalizovani moskovski portal iz.ru objavio je da državna vojna korporacija „Rosteh” razradila „tehnologiju navigacije” bez satelita koja obezbeđuje pozicioniranje objekata sa početnom tačnošću do 10 centimetara, dok najbolja satelitska ima preciznost u dijapazonu – 1-3 metra.

Fakti