Dr Danica Grujičić: Ne smemo da zaboravimo šta nam je NATO uradio

Prvi koraci ka utvrđivanju posledica NATO bombardovanja po zdravlje ljudi i životnu sredinu u Srbiji su učinjeni – inicijativa stotinak stručnjaka različitih profila da se formira koordinaciono telo i nacionalna laboratorija kako bi se bi ispitivale posledice agresije iz 1999. godine dobila je podršku predsednika Srbije, potvrdila je Tanjugu načelnica Klinike za neuroonkologiju KCS i član Inicijativnog odbora Danica Grujičić.

Početkom oktobra ministri zdravlja i životne sredine, Zlatibor Lončar i Goran Trivan održaće zajednički sastanak sa članovima inicijativnog odbora o daljoj realizaciji ove ideje.

„Sastanku će prisustvovati naši eminentni naučnici i stručnjaci koji i treba da se bave ovom temom. Važno je da sve ostane u okvirima struke, tu ne sme da se meša ni politika ni partija. To mora da bude telo koje će preživeti i buduće vlasti i koje će se kontinuirano time baviti„, rekla je Grujičić.

Prema njenim rečima, potreba formiranja ovakvog tela „nije politička stvar“.

„Cilj je da se formira koordinaciono telo koje će na jednom mestu prikupiti sve postojeće podatke, ali i organizovati analize koncentracije određenih toksičnih materija danas u vazduhu, vodi, zemljištu, hrani„, kaže ona i dodaje da je činjenica da su građani Srbije bili izloženi velikom broju, ne samo kancerogenih, nego i uticaju raznih štetnih i otrovnih materija.

„To je važno zbog mlađih naraštaja, a isto tako treba da znamo, možda je kasno, a možda i nije, kako da se zaštitimo. Svi koji smo živeli ovdje, udisali smo vazduh, pili vodu, jeli hranu, a nismo bili obavešteni šta nam se zapravo desilo“, upozorava Grujičić.

Ona smatra da su se država i prethodne vlasti pokazale vrlo neodgovorne prema svojim građanima, a posebno prema onima koji su raščišćavali porušena postrojenja u kojima su bile velike količine toksičnih materija i za koje niju bili organizovani sistematski pregledi.

Mladim naučnicima, smatra Grujić, država treba da pomogne da analizom ranijih analiza i sadašnje situacije pripreme doktorate i naučne radove koji će biti matematički tačno procenjeni i koji će moći da dokažu šta nam se u stvari desilo.

„Ne možete pričati o tužbi, ako nemate naučne podatke. Jedino tako možemo sa ozbiljnom studijom da izađemo pred svet, a u krajnjem slučaju dugujemo svima istinu o tome šta su nam uradili„, rekla je Grujičić.

Ona kaže da, ako je tačan podatak da je najveća stopa obolevanja od malignih bolesti kod dece u Srbiji, jači dokaz od toga i nije potreban.

„Naravno da to treba proveriti, ali podaci Instituta za javno zdravlje su vrlo značajni jer mogu da ukažu na to šta se dešavalo. Ono što je nelogično jeste, odakle 2005. i 2006. veliki skok u oboljevanju od leukemije limfova, o čemu govori profesor Čikarić, zahvaljujući kojem sam i sama počela više da istražujem o tome„, napominje Grujić.

Na pitanje šta će biti sledeći koraci kada se utvrde posledice bombardovanja, ona odgovara da bi „ako se dokaže da se bombardovanje odrazilo na zdravlje stanovništva i povećalo broj malignih bolesti, autoimunih bolesti i steriliteta, pravni tim mogao nešto da preduzme“.

„Neki sud je sigurno nadležan. Ako ne možemo da tužimo NATO, možda možemo Ameriku, Nemačku, Veliku Britaniju, Francusku, jer je jako ružno to što su uradili i mi to ne smemo da zaboravimo„, rekla je Grujić.