Matis pozvao saveznike SAD u NATO-u da utvrde zajedničku politiku prema Rusiji

Šef Pentagona Džejms Matis pozvao je saveznike SAD u NATO-u da utvrde zajedničku politiku prema Rusiji i da, ukoliko je neophodno, upotrebe čak i sankcione mere kako bi je primorali da poštuje Sporazum o raketama srednjeg i malog dometa, saopštio je nemački nedeljnik „Špigl“, pozivajući se na sopstvene izvore.

Matis je to izjavio na zatvorenom zasedanju Grupe za nuklearna planiranja NATO-a početkom novembra, prenosi list. 

Prema mišljenju američkog ministra odbrane, jedinstveni stav NATO-a o tom pitanju mora biti utvrđen do Samita Alijanse na leto 2018. godine. U suprotnom, SAD će delovati samostalno, izjavio je on. 

Prema navodima lista, pre zasedanja u Briselu SAD su preko specijalnih službi prosledile članicama NATO-a nove dokaze o navodnom ruskom narušavanju Sporazuma.

„Da Rusija narušava Sporazum RSMD razmeštanjem raketa srednjeg dometa potvrdili su izvori specijalnih službi saveznika (u NATO-u)“, izjavio je za „Špigl“ ministar odbrane Litvanije Rajmundas Karoblis i dodao je da Rusija time ozbiljno ugrožava bezbednost evropskog kontinenta. 

On je dodao da NATO na to treba da odgovori diplomatskim i vojnim merama.

Prema informacijama „Špigla“, SAD su sazvale sednicu „Specijalne kontrolne komisije“, koja će biti održana sredinom decembra.

Nakon sastanka ministara odbrane zemalja-članica NATO-a 8. novembra, u okviru kojeg je održano i zasedanje Grupe za nuklearno planiranje, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg pozvao je Rusiju da reaguje na zabrinutost Amerike. 

On je tada izjavio da je Matis na sastanku obavestio saveznike o tome da Rusina narušava Sporazum RSMD. Prema njegovim rečima, zemlje NATO-a su na zasedanju saopštile da nameravaju da pažljivo prate da li Rusija ispunjava taj dogovor. 

Inače, Stejt department je ranije danas saopštio da Sjedinjene Američke Države ostaju privržene Sporazumu o zabrani raketa srednjeg i malog dometa koji je zaključen 1987. godine sa Sovjetskim Savezom i da pozivaju Rusiju da počne ponovo da ga poštuje. 

Sporazum o raketama srednjeg i malog dometa potpisan je 8. decembra 1987. godine tokom posete sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova Vašingtonu. 

Prvo je smanjena čitava klasa raketnog naoružanja dometa od 500 do 1.000 i od 1.000 do 5.500 kilometara, uključujući rakete R-12 i R-14, koje je Sovjetski Savez 1962. godine razmestio na Kubi, što je isprovociralo poznatu Karipsku krizu. 

U maju 1991. godine Sporazum je bio potpuno ispunjen — Sovjetski Savez je do tada uništio 1.752 balističke i krstareće rakete kopnenog baziranja, a SAD 859 balističkih i krstarećih raketa kopnenog baziranja.

Dokument nije vremenski ograničen, a svaka od strana ima pravo da ga raskine pod uslovom da ima ubedljive dokaze da je neophodno da istupi iz njega. 

U poslednje vreme Moskva i Vašington sve češće iznose međusobne optužbe o narušavanju tog sporazuma. 

Amerika tvrdi da Rusija razvija novu klasu naoružanja i odgovara time što odobrava izdvajanje sredstava za sopstvena istraživanja i proizvodnju. 

Primedbe Rusije tiču se udarnih bespilotnih letelica i prenošenja dozvoljenih uređaja za lansiranje Mk-41 sa brodova na kopno, kao što se dogodilo u Rumuniji i Poljskoj.