Aleksandrovski stub: spomenik sveopštem miru

Svečano bogosluženje, u kojem je učestvovao imperator Nikolaj Prvi, parada vojske od 100 hiljada vojnika, koji su pobedili armiju Napoleona u Otadžbinskom ratu 1812. godine i sto hiljada gostiju, koji su pratili tu ceremoniju… Tako je 1834. godine na Dvorskom trgu Peterburga  bio otkriven spomenik u čast pobede nad Napoleonom – Aleksandrovski stub. Protekle godine je obeležena 175. godišnjica tog simbola Peterburga i uveden Dan Aleksandrovskog stuba, koji će se je ove godine obeležio 10. sepembra.


Grandiozni spomenik podseća na svečane antičke  spomenike, na primer, Faroski svetionik u Aleksandriji, jer i njega nazivaju Aleksandrovskim stubom. To je jedinstveni primer takvog tipa spomenika u svetskoj istoriji arhitekture, - istakao je u intervjuu Glasu Rusije istoričar umetnosti Pavel Pavlinov.

On se odlikuje ne samo divnim proporcijama. Na njemu nema ništa suvišno: to je svojevrstan minimalizam, ali samo ogromnih razmera. To izgleda izvrsno! Pre svega, stub je centar ogromnog Dvorskog trga u Peterburgu. Simbolično je da je upravo na tom mestu  postavljen stub, na vrhu kojeg je skulptura anđela-čuvara – ne samo severne prestonice, već i čitave Rusije. Aleksandrovski stub je svojevrsna alternativa Vandomskog stuba u Parizu sa kipom Napoleona. Zamisao se sa stoji upravo u tome da se odustane od veličanja imperatora. Inače, - nastavlja istoričar umetnosti, -  ideja da se stavi Anđeo, - nije se pojavila odmah. Prvo se planiralo da se tamo stavi kip Aleksandra Prvog, zatim ruskog vojskovođe sveca Aleksandra Nevskog. Između ostalog, dan podizanja stuba – 30. avgust nije izabran slučajno: on se svetkuje kao Dan prenošenja moštiju Aleksandra Nevskog u Peterburg u Aleksandro-Nevsku lavru. Dakle, u simboličkoj  figuri Anđela su, svakako, videli i Aleksandra Nevskog.

Postolje spomenika je ukrašeno simboličkim slikama, posvećenim pobedama ruskih vojnika. To su alegorije reka Nemana i Visle koje su prelazile ruske snage, kada su terali Francuze iz Rusije; figure Milosrđa i Pravosuđa, Mudrosti i Izobilja, najzad Pobede i Mira. Inače spomenik odgovara ruskom ukusu mada je u njemu zastupljeno mnoštvo drugih stilova, - ističe Pavel Pavlinov.

Početak 1830-ih godina je doba, kada se stvarao taj spomenik, - to je postepeno napuštanje klasicizma, uvođenje rusko-vizanitijskog stila, svega što je povezano s Drevnom Rusijom. To je podržavala Akademija umetnosti, između ostalih i njen predsednik Olenjin. Upravo prema njegovom ukusu na Aleksandrovskom stubu su prikazani stari ruski oklopi i naoružanje, kopirano iz ruskih muzeja. Sve se to vešto uklapa u opštu stilistiku i predstavlja logični završetak čitave epohe. To je poslednji spomenik ogromnih razmera u stilu klasicizma. Sve što nastaje posle toga odražava sasvim drugi duh. Ovaj spomenik  odražava poslednje decenije  zajedničke Evrope. Aleksandrovski stub je još povezan s rusko-francuskom stilistikom, zato, između ostalog, Anđeo ima krst sa četiri kraka. To nije pravoslani krst: on izražava opštehrišćansku humanističku ideju.  Nemoguće je da se tvrdi da je posle 1812. godine odnos Rusa prema Francuzima postao negativan. Svakako, kada su podizali  Aleksandrovski stub,  mislili su i na poginule Ruse, i na poginule Francuze. Francuska je, svakako, mnogo dala Rusiji u oblasti kulture i umetnosti.

Između ostalog, sagovornik Glasa Rusije Pavel Pavlinov je direktni potomak čuvenog francuskog oficira Lanserea, ranjenog u ratu 1812. godine, koji je ostao u Rusiji. On je udario temelj čuvenoj ruskoj umetničkoj dinastiji. Inače, ideja Aleksandrovskog stuba takođe pripada  Francuzu, arhitekti Ogistu Rikaru de Monferanu, koji je nazvao svoju zamisao Stub u čast sveopšteg mira. 1814. godine, kada su ruske snage pobedonosno ušle u Pariz, on je  poklonio Aleksandru Prvom Album različitih arhitektonskih projekata, među kojima je bio i prototip budućeg stuba. Taj je događaj preokrenuo život Monferana: on je bio pozvan u Peterburg radi izgradnje čuvene Isakovske saborne crkve. Tek kasnije se on vratio ideji stuba, - priča Pavel Pavlinov.

Na stubu se radilo dosta dugo. Sami razmeri tog projekta preneražuju!  Visina spomenika sa anđelom iznosi 47 metara.  Radi izgradnje temelja je bilo iskorišćeno više od hiljadu šipova dugačkih po 6 metara, zatim je postavljena ogromna ploča podnožja teška 400 tona. Dugo se tražilo mesto iz kojeg bi mogli doneti granit. Odabrali su ga stručnjaci-geolozi, poseban ogroman tim se bavio transportovanjem granita koje je trajalo oko godinu dana. Izvrsni majstor za izgradnju brodova Glasin je radi toga konstruisao specijalnu šlepu. U tom je projektu učestvovalo mnoštvo stručnjaka iz različtih struka. Monferan je kontrolisao osnovne radove.

 Upravo njemu pripada čudo inženjerske misli: postepeno sužavanje stuba od postolja do samog vrha. Između ostalog, stub ništa ne vezuje za postolje, on se drži samo zahvaljujući svojoj težini. Zato su se Peterburžani prvo bojali da će on pasti i trudili  da mu ne priđu. Radi toga da dokaže  da nije to opasno arhitekta je svakog jutra šetao blizu stuba i to skoro do same svoje smrti…

Monferanovo delo čvrsto stoji na svom mestu i podseća svet na večne vrednosti.