Sibirsko zdravlje kineske aždaje

Kineska aždaja će koristiti sibirske resurse. Usvajanje putne karte o uslovima isporuka ruske nafte i gasa na Istok je jedan od glavnih rezultata posete predsednika Dmitrija Medvedeva Kini.
 

Rusija  u toku 20 godina garantuje izvoz u Kinu 15 miliona tona nafte godišnje. To je fiksirano u sporazumu, potpisanom u Pekingu. Obim nije baš mnogo velik. Rusija, na primer, isporučuje na Zapad 250 miliona tona nafte godišnje. Kina kupuje u inostranstvu 200 miliona tona. Međutim, naftovod znači pre svega odsutnost tranzitnih rizika. Upravo s njima se suočavaju i ruski izvoznici resursa u Zapadnu Evropu, i kineski uvoznici nafte sa Bliskog Istoka. Pored toga Kini katastrofalno fali nafta, a Rusiji su potrebna pouzdana tržišta, - ističe zamenik direktora Instituta Dalekog Istoka RAN Andrej Ostrovski.

Sporazum je neophodan obema zemljama. Rusija ima probleme u izvozu energenata na Zapad. U tim uslovima  dolazi do usmeravanja energenata u Aziju jer za sada izvoz naftnih proizvoda Rusije u Azijsko-Pacifički region nije velik. Rusija počinje da diverzifikuje svoje tržište energenata, izvozeći ih ne samo na Zapad, već i na Istok.
 

Kina će u energetskoj saradnji i dalje računati na Rusiju kao pouzdanog partnera. To su pokazali pregovori u Pekingu, bez obzira na to što i ovog puta strane nisu uspele da usklade cenu ruskog gasa. Međutim, fiksirani su svi osnovni dogovori. Naime - početak  isporuka gasa u Kinu je kraj 2015. godine. Rok važenja ugovora je 30 godina. Obim će iznositi 30 milijardi kubika. Kapaciteti se mogu uporediti s gasovodima iz Rusije u Evropu - Severnim tokom i Južnim tokom. Dakle, Kina upućuje Zapadu još jedan izazov, - smatra Andrej Ostrovski.

Treba se boriti za ruski gas, za rusku naftu. Treba konkurisati, uzimajući u obzir da su energenti ograničeni, tržište je ograničeno, zato i postoji svetska konkurencija. Kina koristi mogućnosti dobijanja nafte i gasa iz Rusije. Ona ne mora da vozi naftu preko moreuza, na primer, iz UAE ili Saudijske Arabije. Kina bezuslovno ima u tome prednost.
 

 Nedavno je Rusija počela da izvozi naftu preko Pacifika u SAD. To je takođe izazov Evropi koja sve češće počinje da politički tretira energetsku saradnju s Rusijom. Pored toga se već u toku godine i po dana komprimovani prirodni gas sa jedne od najvećih u svetu fabrike na Sahalinu isporučuje u SAD, Japan i Južnu Koreju. Proizvodi su ugovoreni za 25 godina. Kada sahalinska fabrika proradi punom parom, spisak potrošača  ruskog komprimovanog prirodnog gasa će popuniti najmanje još 10 zemalja Južne i Jugo-Istočne Azije. To već znači postepeno prekrojavanje globalne energetske karte. Formira se novo regionalno tržište nafte i gasa, čiji osnovnmi igrači postaju najveći u svetu proizvođač energenata i najdinamičnije veće i manje ekonomije Azije sa apetitom aždaje.